Подиндикатор 1: Број предузећа са сертификатима ИСО 14001
Број ISO 14001 у 2017. години било је 887 важећих сертификата (Слика 1). У односу на 2016. годину, број сертификата у Републици Србији смањен је за 22,1 %, док је у Европи смањен за 6,3% (Слика 1), што је последица истицања лиценци или непријављивања нових сертификата. Према истраживањима Међународне организације за стандардизацију, постоје значајне разлике међу државама у броју издатих сертификата за стандард ISO 14001 (Слика 1).
Подиндикатор 2: Број предузећа која су увела систем ЕМАС
У 2018. години је рађено на Правилнику за EMAS у Републици Србији са водичем за укључивање компанија у систем. Усвајање правилника очекује се у првој половини 2018. године. За EMAS у Републици Србији успостављен је нови правни оквир за спровођење. Тиме је омогућено спровођење Уредбе ЕК 1221/2009, 1893/2006, 196/2006 и Одлуке ЕК 2011/832/EУ, 2006/193/EК, 2017/1505/EУ што ствара могућност да организације из Србије постану EMAS регистроване кроз механизам „EMAS Global” и “Third Country Registration”.
До данас у Србији не постоји ни једна EMAS регистрована компанија. За сада постоје три компаније које су припремљена за EMAS регистрацију. Потпуна примена могућа је само од момента када Србија постане пуноправна чланица ЕУ.
Учешће у EMAS систему дозвољено је и организацијама које су лоциране ван Европске уније, што је за компаније које послују у Србији омогућено Законом о заштити животне средине (“Службени гласник РС”, број 135/2004, 36/2009).
Кроз IPA пројекат “Примена закона у областима контроле индустријског загађења, превенције хемијских удеса и успостављање EMAS система” оспособљени су Министарство заштите животне средине и Акредитационо тело Србије за спровођење својих надлежности у вези EMAS -а. Истим овим пројектом одабране су три компаније из различитих сектора, које су припремљене за улазак у EMAS.
Подиндикатор 3: Број предузећа која су увела чистију производњу
Центар за чистију производњу уз подршку Министарства пољопривреде и заштите животне средине спроводи Акциони план Стратегије увођења чистије производње у Републици Србији („Службени гласник РС”, број 17/09). У програму Чистија производња је до сада (2006-2017. година) укупно учествовало 94 компанија са око 50.000 запослених и обучено је 70 националних експерата. Компаније су различитих величина и делатности. (Слика 2 )
У 2017. години учешће у другој фази вишегодишњег пројекта пројекта “Inclusive and low carbon production (ILCP) and Chemical Leasing in meat and dairy value chains in the Republic of Serbia” наставило је 12 предузећа.
Укупни резултати пројеката увођења чистије производње у периоду 2006 - 2017. године, су:
- Просечне уштеде по компанији: 100.000 ЕУР/год.
- Просечно смањење потрошње воде: 50.000 m3/год.
- Просечно смањење потрошње ел. енергије: 500 МWh/год.
- Просечно смањење емисије CO2: 500 t/год.
У ове податке нису укључени резултати пројеката увођења чистије производње у IPPC постројењима Електропривреде Србије, јер збирни резултати не би дали реалну слику осталих малих и средњих предузећа.
Израду новог стратешког документа: „Програм увођења чистије производње у Републици Србији“ са Акционим планом, за период 2019-2021. године, спровело је Министарство заштите животне током 2018. године.
Подиндикатор 4: Број предузећа којима су додељене лиценце за Еко знак
У поступку еко означавања националним Еко знаком користе се исте групе производа и исти критеријуми као за европски Еко знак (EU Ecolabel). Идеја је да на тај начин створимо инфраструктуру како би смо у моменту придруживања ЕУ били у могућности да додељујемо европски Еко знак. Од тог момента Национални Еко знак Републике Србије могао би се развијати независно (за додатне групе производа и строжије критеријуме у оквиру постојећих група).
Еколошки знак Републике Србије је национална ознака за производе и услуге који имају мањи негативан утицај на животну средину од постојећих на тржишту. На еко знак право могу да стекну производи који су произведени на територији Републике Србије, ако испуњавају неопходне критеријуме (Правилник о ближим условима, критеријумима и поступку за добијање права на коришћење еколошког знака, елемената, изгледу и начину употребе еколошког знака за производе и услуге, “Службени гласник РС” број 49/2016). Групе производа за које се додељује еко знак Републике Србије, као и критеријуми на основу којих се знак додељује истоветни су као за “Цвет” – еко знак Европске уније. Ова подударност је учињена из разлога што је Србија у обавези да након придруживања ЕУ, буде у стању да компанијама додељује Еко-знак ЕУ.
У 2018.години право да користе Еко знак Републике Србије имају три компаније за седам својих производа (група производа) (Слика 3 ), као и 2017. године, , а то су ''Potisje Kanjiža'', ''Daj Daj'' Београд и ''Tarkett'' Бачка Паланка. До смањења броја лиценци у односу на предходне године, дошло је услед необнављања лиценци које важе три године.
Према подацима Европске Комисије, постоје значајне разлике међу ЕУ државама у броју издатих сертификата (Слика 3).
Подиндикатор 5: Спровођење мера управљања заштитом животне средине у индустрији
Индустријски сектор осигурава много важних привредних и друштвених предности, од производа који су нам потребни до отварања радних места, те прихода од пореза. У периоду 2000-2018. године индустријска производња је повећана за 23,1 %, а учешће прерађивачке индустрије у бруто домаћем производу (БДП) 2017. године је износило 15,1 % (Слика 4).
Међутим, индустријска постројења производе емисије гасова са ефектом стаклене баште и загађујућих материја у ваздух, воду и тло, генеришу отпад и велики су потрошач енергије и сировина. Највеће емисије загађујућих материја у ваздух индустријског сектора у 2017. години су биле емисије NMVOC од 67,8 Gg (Слика 5). Удео индустрије је 2018. године у производњи неопасног отпада 1,3%, а у производњи опасног отпада 10,3% (Слика 5). У потрошњи финалне енергије, сектор индустрије просечно учесвује са 28,6% (Слика 5).
У циљу спречавања и контроле загађивања предузећа треба да реконструишу или иновирају постојеће технолошке процесе, уведу најбоље доступне технике и најбоље праксе по животну средину. Те активности могу посредно да се прате мониторингом успостављања и спровођења мера управљања заштитом животне средине, које обухватају сертификацију Еко знака, ISO 14001 стандарда и EMAS регистрацију, као и спровођење Програма чистије производње.
Сертификовани системи управљања животном средином који се примењују у Републици Србији, промовисани су на међународном нивоу као добровољне мере. Поред тога што су корисни за животну средину, они су значајни и са економског аспекта за предузећа. Са једне стране јачају конкурентске позиције компаније, а са друге стране њихова призводња је у укупном билансу јефтинија, јер ефикасније користе сировине и енергију, а смањујући емисије и генерисање отпада мањи је износ накнада за загађивање животне средине.
