This is Lite Plone Theme
Налазите се овде: Почетак Претраживање индикатора Индикатори 8. Шумарство, лов и риболов

8. Шумарство, лов и риболов

Назив индикатора:

Мониторинг здравственог стања шума

Категорија индикатора:

Стање - С

Тематска целина:

8. Шумарство, лов и риболов

Код српски:

НЛИ 8.45

Код ЕУ:

Нема еквивалент

Дефиниција индикатора:

Депозиција загађујућих материја је један од главних егзогених фактора који утичу на промену земљишних услова, на здравствено стање шума и вегетацијски састав, као и на квалитет шумског земљишта утичући тако на стабилност екосистема. Такође, као резултат депозиције јавља се и смањење отпорности шума на сушу, али и на нападе инсеката и гљивица. Промене у хемијским карактеристикама земљишта утичу на стање круна дрвећа и састав врста, такође и на отпорност шума на нападе инсеката и болести. Стање круна омогућавају процену стања дрвећа у зависности од многих стресних фактора, пре свега аерозагаћења и зато представља валидну меру за оцену свеукупног шумског стања, иако узроци уочене дефолијације не морају бити квантификовани и специфични.

Подиндикатори:

1. Дефолијација. Мониторинг здравственог стања губитка лишћа на дрвећу у шумама у свакој од дефолијационих класа „нема“, „слаба“, „умерена“, „јака“ и „мртво дрво“.

2. Деколоризација. Мониторинг здравственог стања промене боје лишћа на дрвећу у шумама у свакој од деколоризационих класа „нема“, „слаба“, „умерена“, „јака“ и „мртво дрво“ је важан индикатор стања круна. Комбинована процена. Комбинована процена оштећења стабала у класама „нема“, „слаба“, „умерена“, „јака“ и „мртво дрво“.

Период индикатора:

2013

Кључна порука:

  • Дефолијацијом су током 2012. и 2013. године јаче захваћени лишћари него четинари
  • Према метеоролошким подацима лето 2012. било је једно од најтоплијих на територији Србије од кад постоје мерења.  Лето 2013. године такође је било веома топло.

Оцена:

Здравствено стање шума прати се преко индикатора дефолијација, деколоризација и комбинована процена оштећења стабала у мрежи мониторинга ICP Forests, који обавља национални фокал центар ѕа праћење стања шума у Институту за шумарство. У 2013. години урађена је процена стања шумских врста на 117 биоиндикацијских тачака, на укупно 2794 стабла.

Дефолијацијом су током 2012 и 2013. године јаче захваћени лишћари него четинари. Слаба дефолијација четинарских врста дрвећа смањује се у последње 3 године, док је број стабала које немају оштећења дефолијације уједначен. Као и у претходним годинама у 2013. години црни бор се показао драстично најосетљивији. Само 35,8 % стабала црног бора није било захваћено деколоризацијом. Код лишћарских врста присутно је повећање јаке дефолијације у последње две године.

 

Према метеоролошким подацима лето 2012. било је једно од најтоплијих на територији Србије од кад постоје мерења. Летња сума падавина је у скоро целој Србији била испод просечних вредности. Лето 2013. године такође је било веома топло и са количином падавина испод просека за то доба године.

 

У категорији јаке дефолијације и оштећења у 2012. и 2013. години регистрован је драстичан пораст јаке дефолијације лишћарских врста, као и пораст дефолијације четинарских врста. Степан јаке дефолијације изједначен је у 2013. години и за лишћарске и за четинарске врсте и износио је око 4 %. Досадашња просечна дефолијација четинарских врста била је 2,2 %, а лишћарских врста око 1 %. Овакав пораст јаке дефолијације четинарских и драстичан пораст јаке дефолијације лишћарских врста, последица је два узастопна веома топла и сушна летња периода. Скоро 1 % лишћарског дрвећа је потпуно исушено током последње две године.

Проценат оштећења (%) по класама „нема“, „слаба“, „умерена“, „јака“
и „мртво дрво“ главних врста дрвећа у шумама.


Слика 1. Степен дефолијације четинарских врста


Слика 2. Степен дефолијације лишћарских врста


Слика 3. Јака дефолијација четинарских и лишћарских врста.

Методологија индикатора:

Методологија коришћена за утврђивање депозиције загађивача ваздуха дефинисана је критеријумима EMEP-а и методологијом ICP Forests, а базира се на утврђивању концентрације загађивача према површини. Методологија коришћена за утврђивање стања земљишта дефинисана је критеријумима ICP Forests, а подразумева одређивање pH, CEC, C/N, органског C и базног засићења. Елементи мониторинга дефинисани су према критеријумима ICP Forests мониторинга

Аутор:

SEPA

Повезани индикатори: