2. Воде

Индикатор прати концентрације ортофосфата (PO₄ – P) и нитрата (NO₃-N) у рекама, укупног фосфора (P) и нитрата (NO₃-N) у језерима и акумулацијама и нитрата (NO₃-N) у подземној води и обезбеђује оцену стања површинских и подземних вода у погледу концентрације нутријената. Користити за приказивање актуелне просторне варијације нитријената и њихове дугорочне трендове.

На основу анализе резултата вишегодишњег мониторинга (2003-2012 ), концентрације параметара ортофосфата (PO₄ – P) и нитрата (NO₃-N) у рекама се крећу у оквиру граничних вредности прописаних за класу I и II, што одговара одличном и добром еколошком статусу.^[1]

Постојеће базе података нису довољно поуздане за процену утицаја садашње и будуће експлоатације на промену квалитета и квантитета подземних вода у Србији. Генерално се може рећи да програм мониторинга према обиму и садржају не одговара садашњем стању угрожености квалитета подземних вода, пре свега од утицаја загађених речних токова, урбано-индустријских агломерација и утицаја агротехничких мера у пољопривредним реонима.

[1] Према Уредби о граничним вредностима загађујућих материја у површинским и подземним водама водама и седименту и роковима за њихово достизање , “Службени гласник РС“, бр.50/12 (граничне вредности за класу III : Нитрата = 6mgN/l, Ортофосфата = 0,2 mgP/l, Прилог 1, Табела 1).

Тренд ортофосфата у водотоцима показује да је у истраживаном периоду на 86% профила одређен безначајан тренд (ни побољшање ни погоршање квалитета), на 10% опадајући (побољшање)  и на 4% растући тренд (погоршање). Тренд нитрата показује да је на 66% профила одређен безначајан тренд (ни побољшање ни погоршање квалитета), на 33% опадајући (побољшање) и 1% растући тренд (погоршање квалитета на профилу Бачко Градиште, канал ДТД). (Графикон 1)

Према концентрацијaма нитрата квалитет у истраживаним језерима и акумулацијама се није променио јер је његово процентуално учешће са вредношћу £1 mg/l у 2012. години идентично у односу на 2011 годину. (Графикон 3) Према концентрацијaма укупног фосфора је уочљиво да је квалитет воде у језерима и акумулацијама у 2012. години погоршан у односу на 2011. јер су узорци у 2011. години са минималном вредношћу 0,5 mg/l P имали процентуално учешће у 56% узорака, а такав квалитет није забележен у 2012. години. (Графикон 3)

Анализом узорака подземне воде из приобаља великих река, где су антропогени утицаји из урбаних и руралних агломерација најизраженији, може се закључити да садржаји нитрата нису прекорачени у односу на максимално допуштене концентрације неорганских материја у води за пиће. Генерално је квалитет побољшан у односу на референтну 2005. годину јер је процентуално учешће концентације нитрата са вредношћу £5 и 5-10 mg/l повећано у односу на претходне године. Квалитет је побољшан у односу на 2011. годину јер је смањено процентуално учешће концентације нитрата са вредношћу >50 mg/l. (Графикон 4).[1] Само је у пијезометру Врачев Гај (Банат) детектована концентрација нитрата са вредношћу >50 mg/l, 66,2 mg/l NO₃. С обзиром да пољопривреда представља један од основних извора загађења вода нутријентима, даља истраживања у нашој земљи је потребно усмерити на процену дифузног загађења у оквиру планова за управљање сливовима.

[1] Гранична вредност изражена као концентрација загађујуће материје за нитрате која не сме бити прекорачена у циљу заштите здравља људи износи 50.0 mg/l NO₃ (Уредба о граничним вредностима загађујућих материја у површинским и подземним водама водама и седименту и роковима за њихово достизање , “Службени гласник РС“, бр.50/12).

Индикатор се израчунава као медијана средњих годишњих вредности концентрације ортофосфата (PO₄ – P) и нитрата (NO₃-N) у рекама, укупног фосфора (P) и нитрата (NO₃-N) у језерима и акумулацијама и нитрата (NO₃-N) у подземној води. Из вишегодишњих низова медијана, Mann – Kendall тестом и непараметријском Sen’S методом, одређује се постојање и оцена интензитета тренда.