This is Lite Plone Theme
Налазите се овде: Почетак Претраживање индикатора Индикатори 2. Воде

2. Воде

Назив индикатора:

Нутријенти у површинским и подземним водама

Категорија индикатора:

Стање - С

Тематска целина:

2. Воде

Код српски:

НЛИ 2.13

Код ЕУ:

EEA CSI 020

Дефиниција индикатора:

Индикатор прати концентрације ортофосфата (PO4-P) и нитрата (NO3-N) у рекама, укупног фосфора (P) и нитрата (NO3-N) у језерима и акумулацијама и нитрата (NO3) у подземној води и обезбеђује оцену стања површинских и подземних вода у погледу концентрације нутријената. Користити се за приказивање актуелне просторне варијације нутријената и њихових дугорочних трендова.

Период индикатора:

2016

Кључна порука:

На основу анализе резултата вишегодишњег мониторинга (2007-2016), концентрације ортофосфата (PO4-P) и нитрата (NO3-N) у рекама крећу се у оквиру граничних вредности прописаних за класу I и II, што одговара одличном и добром еколошком статусу.[1]

Постојеће базе података нису довољно поуздане за процену утицаја садашње и будуће експлоатације на промену квалитета и квантитета подземних вода у Србији. Генерално се може рећи да програм мониторинга према обиму и садржају не одговара садашњем стању угрожености квалитета подземних вода, пре свега од утицаја загађених речних токова, урбано-индустријских агломерација и утицаја агротехничких мера у пољопривредним реонима.

[1] Према Уредби о граничним вредностима загађујућих материја у површинским и подземним водама водама и седименту и роковима за њихово достизање , “Службени гласник РС“, бр.50/12 (граничне вредности за класу III : нитрати = 6 mg N/l, ортофосфати = 0,2 mg P/l, Прилог 1, Табела 1).

Оцена:

Анализа нитрата је урађена на 50 мерних места на којима, у периоду 2007-2016. година, постоји континуитет у узорковању. Безначајан тренд медијана нитрата одређен је на свим сливним подручјима, као и на целој територији Републике Србије. Вредности медијана крећу се у интервалу од 0,5-1,98 (mg/l) што одговара одличном и добром еколошком статусу.

Анализа ортофосфата је урађена на 50 мерних места на којима, у периоду 2007-2016. година, постоји континуитет у узорковању. На свим сливним подручјима и на целој теритирији  Републике Србије одређен је безначајан тренд осим на сливном подручју Мораве где је одређен опадајући (повољан) тренд ортпфосфата. Вредности медијана ортофосфата крећу се у интервалу од 0,019 до 0,101 (mg/l) што одговара добром еколошком статусу (Графикон 2).

Квалитет речне воде у Републици Србији, у погледу нитрата, припада одличном еколошком статусу на 90 % мерних места. Неповољан (растући) тренд нитрата одређен је само на једном (2 %) мерном месту: Српски Итебеј (пловни Бегеј). Добро је што су се средње вредности нитрата на овој локацији ниске и у границама су одличног и доброг еколошког статуса. Квалитет речне воде у Републици Србији, у погледу ортофосфата, не припада добром еколошком статусу на 12 (24 %) мерних места. Најгоре стање је на мерним местима у Аутономној Покрајини Војводини: Бачки Брег (Плазовић) са неповољним (растућим) трендом и Врбица (Златица) и Хетин (Стари Бегеј) са безначајним трендом у посматраном периоду (Графикон 1).

Анализа нитрата подземних вода је урађена на 29 мерних места на којима, у периоду 2007-2016. година, постоји континуитет у узорковању. Просечна десетогодишња концентрација већа од 50 mg/l није оређена ни на једном мерном месту у периоду 2007-2016. година (Графикон 3).


Графикон 1: Тренд и концентрације нитрата и ортофосфата у водотоцима за период 2007-2016.


Графикон 2. Медијане концентрација нитрата и ортофосфата у водотоцима сливних подручја Републике Србије


Графикон 3. Тренд и средња вредност концентрација нитрата у подземним водама Републике Србије (2007-2016)


Графикон 4. Расподела учесталости концентрација нитрата у подземним водама Републике Србије (2007-2016)

Коментар:

Анализом узорака подземне воде из приобаља великих река, где су антропогени утицаји из урбаних и руралних агломерација најизраженији, може се закључити да су садржаји нитрата (NO3) у 2016. години прекорачени у односу на максимално допуштену концентрацију од 50 mg/l на мерним местима Обреж-Ратаре (96,5 mg/l) и Лозовик-Влашки До (85,9 mg/l)  у приобаљу Велике Мораве, Шид (95,7 mg/l) на подручју Срема у сливу Сава-Босут и Његошево (104,7 mg/l) у Бачкој. Генерално квалитет се константно побољшавао у периду 2007-2013. година док је у периоду 2013-2016. година дошло до погоршања (Графикон 4). С обзиром да пољопривреда представља један од основних извора загађења вода нутријентима, даља истраживања у нашој земљи је потребно усмерити на процену дифузног загађења у оквиру планова за управљање сливовима.

[1] Гранична вредност изражена као концентрација загађујуће материје за нитрате која не сме бити прекорачена у циљу заштите здравља људи износи 50.0 mg/l NO3 (Уредба о граничним вредностима загађујућих материја у површинским и подземним водама водама и седименту и роковима за њихово достизање , “Службени гласник РС“, бр.50/12).

Методологија индикатора:

Индикатор се израчунава као медијана средњих годишњих вредности концентрације ортофосфата (PO4-P) и нитрата (NO3-N) у рекама, укупног фосфора (P) и нитрата (NO3-N) у језерима и акумулацијама и нитрата (NO3) у подземној води. Из вишегодишњих низова медијана, Mann – Kendall тестом и непараметријском Sen’S методом, одређује се постојање и оцена интензитета тренда.

Аутор:

SEPA

Повезани индикатори: