2. Воде

Индикатор прати концентрације биолошке потрошње кисеоника (БПК5)  и амонијум јона (NH4–N) у рекама и обезбеђује меру стања површинских вода у смислу биоразградивог органског оптерећења и амонијума.

На основу анализе резултата вишегодишњег мониторинга (2006-2015), концентрације биолошке потрошње кисеоника (БПК5) и амонијум јона (NH4–N) крећу се у оквиру граничних вредности прописаних за класу I и II, што одговара одличном и добром еколошком статусу.[1]

[1] Према Уредби о граничним вредностима загађујућих материја у површинским и подземним водама водама и седименту и роковима за њихово достизање , “Службени гласник РС“, бр.50/12 (граничне вредности за класу III : БПК5 = 7mg O2/l, амонијум јон = 0,6 mgN/l, Прилог 1, Табела 1).

Анализа БПК-5 је урађена на 47 мерних места на којима, у периоду 2006-2015. година, постоји континуитет у узорковању. Неповољан (растући) тренд медијана БПК-5 није одређен ни на једном сливном подручју. Вредности медијана крећу се у интервалу од 1-3 (mg/l) што одговара добром еколошком статусу (Графикон 3).

Неповољан (растући) тренд БПК-5 одређен је само на три мерна места Ристовац (Јужна Морава) и Јамена и Шабац (Сава) што је 6 % од анализираних мерних места. Незадовољавајуће стање је на мерним местима у Аутономној Покрајини Војводини: Бач, Бачко Градиште и Нови Сад (Канали ДТД), Жабаљ (Јегричка) и Српски Итебеј (Пловни Бегеј) што представља 11 % мерних места (Графикон 1).

Анализа амонијум јона је урађена на 55 мерних места на којима, у периоду 2006-2015. година, постоји континуитет у узорковању. Неповољан (растући) тренд медијана амонијума одређен је у сливним подручјима Мораве и Саве, и на целој територији Републике Србије. Безначајан тренд је само у сливу Дунава. Вредности медијана крећу се у интервалу од 0,01-0,25 (mg/l) што одговара добром еколошком статусу (Графикон 4).

Одређен је повољан (опадајући) тренд средњих вредности амонијума, у периоду 2006-2015. година, на 55% мерних места територије Аутономне Покрајине Војводине где су средње вредности концентрација неповољне. Са друге стране у сливу Саве и Мораве одређен је неповољан (растући)  тренд на 74% мерних места (Графикон 2).

Резултати квалитета европских река (према подацима Европске агенције за животну средину) и наших река (према подацима Агенције за заштиту животне средине Србије) показују према параметру биолошка потрошња кисеоника (БПК5) да квалитет наших река износи просечно 2,3 mg/l, док је квалитет западноевропских река просечно 1,5mg/l, а квалитет источноевропских река просечно 3mg/l.