1. Ваздух и климатске промене

Индикатор претставља број дана у току године с дневним концентрацијама загађујућих материја - SO₂, NO₂, PM₁₀, и O₃ већим од прописане граничне вредности. Индикатор представља један од параметара којима се описује и оцењује стање квалитета ваздуха.

Концентрације суспендованих честица и азот диоксида су доминантне загађујуће материје на подручју Републике Србије. У агломерацији Бор сумпор диоксид је доминантна загађујућа материје.

Категорије квалитета ваздуха: По  Закону о заштити ваздуха а према нивоу загађености, полазећи од прописаних граничних (ГВ)  и толерантних вредности (ТВ), на основу резултата мерења, утврђују се следеће категорије квалитета ваздуха:

1. прва категорија - чист или незнатно загађен ваздух где нису прекорачене ГВ нивоа загађености ни за једну загађујућу материју;

2. друга категорија - умерено загађен ваздух где су прекорачене ГВ   нивоа загађености за једну или више загађујућих материја, али нису прекорачене ТВ  ни једне загађујуће материје;

3. трећа категорија - прекомерно загађен ваздух где су прекорачене ТВ за једну или више загађујућих материја.

Категорије квалитета ваздуха се утврђују на основу годишњих концентрација загађујућих материја и представљају званичну оцену квалитета ваздуха.

Класе  квалитета ваздуха:

Интервал вредности концентрација загађујућих материја од чистог ваздуха до граничне вредности, ГВ, је широк интервал. Стога информација да се нека концентрација полутанта налази испод ГВ није увек довољно прецизна. Две концентрације које су мање од ГВ могу се међусобно разликовати тако да једна буде мања од доње границе оцењивања (ДГО) а друга већа од горње границе оцењивања (ГГО).

У Агенцији за заштиту животне средине је дефинисан Индекс квалитета ваздуха SAQI_11. У ознаци индекса SAQI_11, део ознаке "AQI" представља уобичајену ознаку за индекс квалитета ваздуха, "S" означава националну, српску, верзију, а "_11" указује на годину када је дефинисан и што је важније да је индекс квалитета ваздуха базиран на законској регулативи важећој у време дефинисања.

Индекс квалитета ваздуха SAQI_11 има 5 класа у зависности од вредности концентрација појединих загађујућих материја и то:

• када није детектовано присуство загађујуће  материје или када је вредност концентрације загађујуће материје мања од ДГО  - ваздух је чист или ОДЛИЧАН,
• када је вредност концентрације загађујуће материје већа од концентрације која представља ДГО али мања од ГГО  - квалитет ваздуха је ДОБАР,
• када је вредност концентрације загађујуће материје већа од концентрације која представља ГГО  али није већа од  ГВ, - квалитет ваздуха је ПРИХВАТЉИВ,
• када је концентрација загађујуће материје већа од ГВ али није већа од ТВ, - ваздух је ЗАГАЂЕН,
• када је вредност концентрације загађуће материје већа од ТВ - ваздух је ЈАКО ЗАГАЂЕН,

Класе "ЗАГАЂЕН" и "ЈАКО ЗАГАЂЕН" се практично поклапају са другом и трећом категоријом квалитета ваздуха и бројчано репрезентују учесталост прекорачења ГВ.

Приказ учесталости прекорачења ГВ за више загађујућих материја, по агломерацијама, даје добру структурну оцену којом се добија информација о утицају појединих загађујућих материја на квалитет ваздуха,  чиме се долази до сазнања која је загађујућа материја доминантна.

У агломерацији Београд су дневне концентрације угљенмоноксида у доминантном броју случајева,  99% случајева, током 2012. године биле испод ГВ. Најчешће, у 93 % случајева, концентрације угљенмоноксида су биле веома ниске тако да је квалитет ваздуха оцењен по њиховим вредностима био "одличан". Ова загађујућа материја је ретко условљавала лошији квалитет ваздуха, а само у 1% случајева је због ње ваздух био "загађен". Расподела учесталости дневних вредности сумпордиоксида указује да су током 2012. све вредности мање од ГВ. Дневне вредности приземног озона су, такође, током целе 2012. године  биле испод ГВ.

Дневне концентрације азотдиоксида су током 2012. године у агломерацији Београд у 81% случајева  имале вредности мање од ГВ, док су у 17% случајева условљавале загађен ваздух, а у 2% случајева јако загађен ваздух.   Дневне концентрације суспендованих  честица РМ₁₀ у Београду су током 2012 године у 23% случајева условљавале загађен ваздух, а у 30% јако загађен ваздух. Са учесталошћу од 53% прекорачења дневних ГВ суспендоване честице представљају доминантну загађајућу материју током 2012. године у Београду.

Суспендоване честице РМ₁₀ и азот диоксид имали су доминантан утицај на квалитет ваздуха у Републици Србији током 2012. године.

У агломерацији Бор доминантна загађујућа материја био је сумпор диоксид са учесталошћу прекорачења дневних ГВ у 44% случајева. Она је током 2012. године условљавала појаву загађеног ваздуха у 8% случајева и појаву јако загађеног ваздуха у 36% случајева. У агломерацији Бор су током 2012. године забележена и прекорачења дневних ГВ суспендованих честица РМ₁₀ са учесталошћу од 23%.

Учесталост прекорачења дневних граничних вредности загађујућих материја се рачуна на основу података државне и локалних мрежа за праћење квалитета ваздуха из измерених просечних часовних, 24-часовних вредности концентрација СО, SO₂ , NO₂, и PM₁₀ и максималних осмочасовних вредности концентрација О₃.

Ради свеобухватног приказа учесталост прекорачења дневних граничних вредности, основних загађујућих материја СО, SO₂ , О_{3 ,} NO₂, и PM₁₀ , се приказује учесталошћу класа квалитета ваздуха по индексу SAQI_11 .