10. Привредни и друштвени потенцијали и активности од значаја за животну средину

Укупни енергетски интензитет је мера укупне потрошње енергије у односу на економске активности. Представља се као однос (раздвајање) потрошње примарне енергије и бруто домаћег производа (БДП), у току једне календарске године. Да би се пратио тренд, а у циљу избегавања утицаја инфлације, БДП је изражен у сталним ценама базне 2002. године.

Од 2002. године у Р. Србији укупни енергетски интензитет je смaњeн зa 1,8%, што је условљено структурним променама у привреди.

У поређењу са Србијом, у државама ЕУ-27 укупни енергетски интензитет је смaњeн зa 26% у периоду од 1990 дo 2011, односно 14,4% од 2002 до 2011. Нa смaњeњe укупнoг eнeргeтскoг интeнзитeтa je утицaли и пoбoљшaње eнeргeтскe eфикaснoсти, кao и структурнe прoмeнe у приврeди.

Међутим, према подацима за 2011. годину, потрошња примарне енергије по  становнику је знатно нижа у Србији (2,2 тeн/становник) у односу на просечну потрошњу у државама ЕУ-27(3,4 тeн/становник).

У посматраном периоду, укупна потрошња примарне енергије је повећана за 30%, док је бруто домаћи производ порастао за 32,5%. То значи да је економски раст пратило смањивање потребне енергије, иако је укупна потрошња енергије и даље у порасту. На смањење укупног енергетског интензитета највише су утицале структурне промене у привреди.

Један од већих проблема у потрошњи енергије је што се око 48% потрошње одвија у јавним комуналним предузећима, пољопривреди и домаћинствима, а што се око 52% електричне енергије утроши у домаћинствима (непроизводном сектору), пре свега на грејање и хлађење.

У поређењу са државама ЕУ-27, у Србији је релативни енергетски интензитет у 2011 за 85% већи од просечног интензитета у ЕУ-27, али је потрошња примарне енергије по становнику у 2011 знатно нижа у Србији (2,2 тeн/становник) у односу на просечну

Укупни енергетски интензитет се представља као однос (раздвајање) потрошње примарне енергије и бруто домаћег производа (БДП), у току једне календарске године. Раздвајање може бити резултат смањења потражње за енергијом (грејање, осветљење, транспорт, итд.), коришћења енергије на ефикаснији начин, или њиховом комбинацијом. Са становишта заштите животне средине, утицај зависи од укупног износа потрошње енергије, али и од врсте енергената и технологија која се користи за производњу енергије.

Подаци о потрошњи примарне енергије преузимају се из енергетских биланса Министарства за инфраструктуру и енергетику, који се раде годишње. Подаци о бруто домаћем производу се преузимају од Републичког завода за статистику. Приказују се у сталним ценама да се избегне утицај инфлације. Енергетски интензитет се израчунава као однос/количник потрошње примарне енергије и бруто домаћег производа, а приказује се у форми индекса.

Потрошња енергије се мери у хиљадама или милионима тона еквивалентне нафте (kten или Мten). БДП се мери у милионима динара и евра, у сталним ценама 2002. год. Укупни енергетски интензитет се приказује у индексима.

Подаци за ЕУ се у основном облику узимају од Европске агенције за животну средину (ЕЕА) и Еуростата и прерачунавају ради поређења са подацима за Србију.