2. Воде

Индикатор прати концентрације биолошке потрошње кисеоника (БПК5)  и амонијум јона (NH4–N) у рекама и обезбеђује меру стања површинских вода у смислу биоразградивог органског оптерећења и амонијума.

На основу анализе резултата вишегодишњег мониторинга (2004-2013), концентрације биолошке потрошње кисеоника (БПК5) и амонијум јона (NH4–N) крећу се у оквиру граничних вредности прописаних за класу I и II, што одговара одличном и добром еколошком статусу.[1]

[1] Према Уредби о граничним вредностима загађујућих материја у површинским и подземним водама водама и седименту и роковима за њихово достизање , “Службени гласник РС“, бр.50/12 (граничне вредности за класу III : БПК5 = 7mg O2/l, амонијум јон = 0,6 mgN/l, Прилог 1, Табела 1).

Тренд концентрација  биолошке потрошње кисеоника (БПК5) показује да је само на мерном месту Ристовац на Јужној Морави забележен растући тренд (погоршање квалитета) што је свега 2% од укупно 48 мерних места која су имала континуитет података у периоду 2004-2013 година. Анализа тренда концентрација амонијум јона (NH4–N) показује да је на чак 41% мерних места растући тренд (погоршање квалитета) што је много више у односу на период 2003-2012 када је растући тренд износио свега 6%.

Резултати квалитета европских река (према подацима Европске агенције за животну средину) и наших река (према подацима Агенције за заштиту животне средине Србије) показују према параметру биолошка потрошња кисеоника (БПК5) да квалитет наших река износи просечно 2,3 mg/l, док је квалитет западноевропских река просечно 1,5mg/l, а квалитет источноевропских река просечно 3mg/l.

Индикатор се на нивоу државе и сливних подручја израчунава као медијана средњих годишњих вредности БПК5 и (NH4–N) измерених на мерним местима. Mann – Kendall тестом и непараметријском Sen’S методом одређује се постојање и оцена интензитета тренда.