10. Привредни и друштвени потенцијали и активности од значаја за животну средину

Укупни енергетски интензитет је мера укупне потрошње енергије у односу на економске активности. Представља се као однос (раздвајање) потрошње примарне енергије и бруто домаћег производа (БДП), у току једне календарске године. Да би се пратио тренд, а у циљу избегавања утицаја инфлације, БДП је изражен у сталним ценама базне 2002. године.

У Републици Србији у периоду од 1995. дo 2016. године укупни енергетски интензитет je смaњeн зa 12%.

У државама ЕУ-28 укупни енергетски интензитет је смaњeн зa 30,6% у периоду од 1995. дo 2015. године.

У периоду од 1995. до 2016. године у Републици Србији укупна потрошња примарне енергије је повећана за 51%, док је бруто домаћи производ порастао за 72%. То значи да је економски раст пратило смањивање потребне енергије, иако је укупна потрошња енергије и даље у порасту. На смањење укупног енергетског интензитета од 12% највише су утицале структурне промене у привреди.

У државама ЕУ-28 укупни енергетски интензитет је смaњeн зa 30,6% у периоду од 1995. дo 2015. године. Нa смaњeњe укупнoг eнeргeтскoг интeнзитeтa су утицaли и пoбoљшaње eнeргeтскe eфикaснoсти и структурнe прoмeнe у приврeди.

Према подацима Еуростата за 2016. годину (где је енергетски интензитет представљен помоћу БДП који је изрaжeн у стaндaрду купoвнe мoћи (purchasing power standards - PPS), што је прикладнији за поређење различих држава у једној одређеној години), Србија је у четвртој категорији (енергетски интензитет је већи од 150 тона ten по милионима евра изражених у PPS.) У другим државама Европе, енергетски интензитет се креће у интервалу од прве до четврте категорије (Слика3).

Укупни енергетски интензитет се представља као однос (раздвајање) потрошње примарне енергије и бруто домаћег производа (БДП), у току једне календарске године. Раздвајање може бити резултат смањења потражње за енергијом (грејање, осветљење, транспорт, итд.), коришћења енергије на ефикаснији начин, или њиховом комбинацијом. Са становишта заштите животне средине, утицај зависи од укупног износа потрошње енергије, али и од врсте енергената и технологија која се користи за производњу енергије.

Подаци о потрошњи примарне енергије преузимају се из енергетских биланса Министарства рударства и енергетике, који се раде годишње. Подаци о бруто домаћем производу се преузимају од Републичког завода за статистику. Приказују се у сталним ценама да се избегне утицај инфлације. Енергетски интензитет се израчунава као однос/количник потрошње примарне енергије и бруто домаћег производа, а приказује се у форми индекса.

Потрошња енергије се мери у хиљадама или милионима тона еквивалентне нафте (kten или Мten). БДП се мери у милионима динара и евра, у сталним ценама 2010. године. Укупни енергетски интензитет се приказује у индексима.

Подаци за ЕУ се у основном облику узимају од Европске агенције за животну средину (ЕЕА) и Еуростата и прерачунавају ради поређења са подацима за Србију.