9. Одрживо коришћење природних ресурса

Индикатор приказује површине деградираног земљишта настале услед појаве клизишта и изражен је у % површине и ha.

На подручју Републике Србије евидентирана су 2228 клизишта на територији 26 општина. Од тога су оверена 1886 клизишта.

Током 2017. године евидентирана су клизишта која обухватају део територије општина Мионица и Љиг и истражена је површина терена која износи ~ 45 kм²

Геолошки завод Србије ради на реализацији пројекта: ,,Катастар клизишта и нестабилних падина територије Републике Србије”. Циљ овог пројекта је: евиденција клизишта (активна, привремено умирена и фосилна) и нестабилних падина; процена услова и могућности активирања процеса клизања и дефинисање геометрије клизишта (површине и запремине маса које су, или би биле захваћене процесом клизања); процена могуће штете коју би проузроковало активирање процеса клизања; израда геолошких карата хазарда и ризика; утврђивање приоритета за детаљна геолошка истраживања, пројектовање и предузимање превентивних или санационих мера; предлагање увођења превентивних мера које би опасност од активирања процеса клизања свела на најмању меру; проширење информационог система и базе података о клизиштима у Републици Србији; израда пројекта осматрања (мониторинга) и контроле процеса клизања.До сада је по овом пројекту истражено око 8.000 km² теририторије Републике Србије. Катастар клизишта и нестабилних падина је завршен за следеће општине: Крагујевац, Лапово, Баточина, Трговиште и Обреновац, док су обрађени делови територија следећих општина: Уб,  Мали Зворник, Шид, Лазаревац, Ваљево, Љубовија, Лајковац, Осечина, Љиг, Мионица, Крупањ, Лозница, Шабац, Косјерић, Бајина Башта,  Горњи Милановац, Чачак, Смедерево, Смедеревска Паланка, Велика Плана, Жабари, Гроцка, Пожаревац, Мало Црниће, Велико Градиште, Петровац, Кучево, Голубац, Свилајнац, Јагодина, Ћуприја, Параћин, Варварин, Трстеник, Краљево, Мајданпек, Кладово, Неготин, Рековац, Ражањ, Ћићевац, Крушевац, Алексинац, Ниш, Мерошина, Дољевац, Лесковац, Власотинце, Владичин хан, Врање, Бујановац, Прешево, Бела Паланка, Пирот, Димитровград и Босилеград. Пројекат се реализује кроз апликацију Геолошког информационог система Србије (ГеолИСС) и до сада је у базу унето преко 18.000 клизишта, (Информација преузета из Геолошког завода Србије). Током 2017. године евидентирана су клизишта која обухватају део територије општина Мионица и Љиг. Површина истраженог терена износи ~ 45 kм². Као резултат досадашњих активности по овом пројекту, урађена је прелиминарна карта клизишта Републике Србије у векторском облику у размери 1:300.000

Министарство рударства и енергетике реализује Пројекат: „Катастар клизишта и нестабилних падина територије Републике Србије”, методологија истраживања компатибилна је са горе наведеним пројектом. Један од циљева извођења радова по овом пројекту је израда карата хазарда и ризика за потребе спровођења превентивних мера од стране надлежних институција.

Подидикатори се оцењују се на основу општих елемената за оцену ризика од деградације земљишта који су дати у Уредби о Програму системског праћења квалитета земљишта, индикаторима за оцену ризика од деградације земљишта и методологије за израду ремедијационих програма ("Службени гласник РС бр. 88/10).

Методологија за израчунавање степена угрожености земљишта базира се на емпиријским подацима или моделовању. Ако се користи моделовање, онда модели морају бити потврђени упоређивањем резултата на бази емпиријских података, који нису коришћени за развој самих модела. Мерења, односно математички методи и инжењерска процена морају бити у складу са релевантном националним, европским и/или међународним упутствима и стандардима.

Степен угрожености земљишта од хемијског загађења одређује се на основу вредности загађујућих материја у подземним водама и вредности коцентрација опасних и штетних материја и вредности које могу указати на значајну контаминацију земљишта.