2. Воде

Индикатор прати концентрације ортофосфата (PO4-P) и нитрата (NO3-N) у рекама, укупног фосфора (P) и нитрата (NO3-N) у језерима и акумулацијама и нитрата (NO3) у подземној води и обезбеђује оцену стања површинских и подземних вода у погледу концентрације нутријената. Користити се за приказивање актуелне просторне варијације нутријената и њихових дугорочних трендова.

На основу анализе резултата вишегодишњег мониторинга (2005-2014), концентрације ортофосфата (PO4-P) и нитрата (NO3-N) у рекама крећу се у оквиру граничних вредности прописаних за класу I и II, што одговара одличном и добром еколошком статусу.[1]

Постојеће базе података нису довољно поуздане за процену утицаја садашње и будуће експлоатације на промену квалитета и квантитета подземних вода у Србији. Генерално се може рећи да програм мониторинга према обиму и садржају не одговара садашњем стању угрожености квалитета подземних вода, пре свега од утицаја загађених речних токова, урбано-индустријских агломерација и утицаја агротехничких мера у пољопривредним реонима.

[1] Према Уредби о граничним вредностима загађујућих материја у површинским и подземним водама водама и седименту и роковима за њихово достизање , “Службени гласник РС“, бр.50/12 (граничне вредности за класу III : нитрати = 6 mg N/l, ортофосфати = 0,2 mg P/l, Прилог 1, Табела 1).

Анализа нитрата је урађена на 55 мерних места на којима, у периоду 2005-2014. година, постоји континуитет у узорковању. Повољан (опадајући) тренд медијана нитрата одређен је на сливном подручју Саве, односно на целој територији Републике Србије. Вредности медијана крећу се у интервалу од 0,5-1,87 (mg/l) што одговара одличном и добром еколошком статусу. Анализа ортофосфата је урађена на 55 мерних места на којима, у периоду 2005-2014. година, постоји континуитет у узорковању. На свим сливним подручјима и на целој територији Републике Србије одређен је безначајан тренд што значи да нема битних промена квалитета воде по овом индикатору. Вредности медијана ортофосфата крећу се у интервалу од 0,023 до 0,107 (mg/l) што одговара добром еколошком статусу (Графикон 2).

Квалитет речне воде у Републици Србији, у погледу нитрата, припада одличном еколошком статусу на 84 % мерних места. Неповољан (растући) тренд нитрата одређен је на 3 (5 %) мерна места: Сомбор и Бачко Градиште (Канали ДТД) и Српски Итебеј (Пловни Бегеј). Добро је што су се средње вредности нитрата на овим локацијама до 2013. године погоршале, остајући у границама одличног и доброг еколошког статуса док су у 2014. године ниже у односу на 2013. Квалитет речне воде у Републици Србији, у погледу ортофосфата, не припада добром еколошком статусу на 14 (25 %) мерних места. Најгоре стање је на мерним местима у Аутономној Покрајини Војводини: Бачки Брег (Плазовић) са неповољним (растућим) трендом и Врбица (Златица) и Хетин (Стари Бегеј) са безначајним трендом у посматраном периоду (Графикон 1).

Анализа нитрата подземних вода је урађена на 29 мерних места на којима, у периоду 2005-2014. година, постоји континуитет у узорковању. Повољан (опадајући) тренд нитрата одређен је на сливу Мораве, што је добро јер су ту концентрације релативно високе, као и на целој територији Републике Србије. На сливним подручјима Дунава и Саве одређен је безначајан тренд што значи да нема битних промена квалитета. Недозвољена просечна концентрација већа од 50 mg/l је само на мерном месту Обреж-Ратаре у приобаљу Велике Мораве у периоду 2005-2014. година, али је добро што је ту одређен повољан (опадајући) тренд (Графикон 3).

Анализом узорака подземне воде из приобаља великих река, где су антропогени утицаји из урбаних и руралних агломерација најизраженији, може се закључити да садржаји нитрата (NO3) нису прекорачени у односу на максимално допуштене концентрације неорганских материја у води за пиће. Генерално квалитет се константно побољшава у односу на референтну 2005. годину јер се процентуално учешће концентације нитрата са вредношћу >50 mg/l константно смањује и у 2014. години је дозвољена концентрација премашена само на мерном месту Шид на подручју Срема у сливу Сава-Босут и износила је 75,7 mg/l (Графикон 4). С обзиром да пољопривреда представља један од основних извора загађења вода нутријентима, даља истраживања у нашој земљи је потребно усмерити на процену дифузног загађења у оквиру планова за управљање сливовима.

[1] Гранична вредност изражена као концентрација загађујуће материје за нитрате која не сме бити прекорачена у циљу заштите здравља људи износи 50.0 mg/l NO3 (Уредба о граничним вредностима загађујућих материја у површинским и подземним водама водама и седименту и роковима за њихово достизање , “Службени гласник РС“, бр.50/12).

Индикатор се израчунава као медијана средњих годишњих вредности концентрације ортофосфата (PO4-P) и нитрата (NO3-N) у рекама, укупног фосфора (P) и нитрата (NO3-N) у језерима и акумулацијама и нитрата (NO3) у подземној води. Из вишегодишњих низова медијана, Mann – Kendall тестом и непараметријском Sen’S методом, одређује се постојање и оцена интензитета тренда.