9. Одрживо коришћење природних ресурса

Индикатор Површине деградираног земљишта обухвата више подиндикатора. Избор индикатора за оцену ризика од деградације земљишта  врши се на бази очекиваног стања или резултата предходних истраживања.

Подиндикатори:

• Степен угрожености земљишта од ерозије;
• Степен угрожености земљишта од губитка органске материје;
• Степен угрожености земљишта са ризиком од збијања земљишта;
• Степен угрожености земљишта са ризиком од заслањивања и/или алкализације;
• Степен угрожености земљишта од клизишта, осим клизишта која могу настати рударским активностима за време трајања активности;
• Степен угрожености земљишта од ацидификације;
• Степен угрожености земљишта од хемијског загађења.

Овде разматрамо подиндикатор: Угрожености земљишта од хемијског загађења.

У 2018. години праћен је степен угрожености земљишта од хемијског загађења у урбаним зонама у 18 јединица локалне самоуправе, укупно је испитано 397 узорака;

Најчешће прекорачење граничних вредности забележено је за Zn, Cu, Ni, Co , Cd, PCB и DDE/DDD/DDT.

У 2018. години испитивање земљишта у урбаним зонама вршено је на 352 локација, од тога највише на пољопривредном земљишту, у близини индустријских зона и изворишта водоснабдевања (Слика 1). У највећем броју случајева забележена су прекорачења граничних вредности појединих параметара, док су прекорачења ремедијационих вредности забележена у оквиру индустријске зоне и на пољопривредном земљишту у мањем броју узорака. (Слика 2).

Урбана земљишта имају карактеристике које се разликују од земљишта у природним срединама. Ове карактеристике укључују: велика вертикална и просторна варијабилност; модификована структура која води до сабијања; присуство површинске коре која тежи да буде непропусна; модификована реакција земљишта; ограничено проветравање и одвод воде; нарушен циклус хранљивих материја и модификована активност земљишних организама; присуство антропогених материјала и других загађивача; и модификовани температурни режим земљишта.

Интеракција ових карактеристика доводи до проблема у управљању вегетацијом у урбаним срединама. Из тог разлога циљ управљања и планирање коришћења земљишта у урбаним срединама мора бити у правцу добијања земљишта отпорног на збијање које може да обезбеди довољне количине воде на одговарајући начин, док истовремено има адекватано проветравање за нормално кореново дисање.

Даље, план треба да обезбеди довољан обим земљишта у конфигурацији која побољшава опстанак и помаже једноставност и ниску цену одржавања. План управљања треба да обезбеди заштиту површина у подручјима која су високо-коришћена. Додатни посао је у дефинисању одговарајућег земљишта за сваки вид коришћења.

Подидикатори се оцењују се на основу општих елемената за оцену ризика од деградације земљишта који су дати у Уредби о Програму системског праћења квалитета земљишта, индикаторима за оцену ризика од деградације земљишта и методологије за израду ремедијационих програма ("Службени гласник РС бр. 88/10).

Методологија за израчунавање степена угрожености земљишта базира се на емпиријским подацима или моделовању. Ако се користи моделовање, онда модели морају бити потврђени упоређивањем резултата на бази емпиријских података, који нису коришћени за развој самих модела. Мерења, односно математички методи и инжењерска процена морају бити у складу са релевантном националним, европским и/или међународним упутствима и стандардима.

Степен угрожености земљишта од хемијског загађења одређује се на основу вредности загађујућих материја у подземним водама и вредности коцентрација опасних и штетних материја и вредности које могу указати на значајну контаминацију земљишта.