9. Одрживо коришћење природних ресурса

Индикатор Површине деградираног земљишта обухвата више подиндикатора. Избор индикатора за оцену ризика од деградације земљишта  врши се на бази очекиваног стања или резултата предходних истраживања.

Подиндикатори:

• Степен угрожености земљишта од ерозије;
• Степен угрожености земљишта од губитка органске материје;
• Степен угрожености земљишта са ризиком од збијања земљишта;
• Степен угрожености земљишта са ризиком од заслањивања и/или алкализације;
• Степен угрожености земљишта од клизишта, осим клизишта која могу настати рударским активностима за време трајања активности;
• Степен угрожености земљишта од ацидификације;
• Степен угрожености земљишта од хемијског загађења.

• У 2020. години праћен је степен угрожености земљишта од хемијског загађења у урбаним зонама у осам јединица локалне самоуправе, укупно је испитано 248 узорака;
• Најчешће прекорачење граничних вредности забележено је за Ni, Cu, Cr, Zn, Cd, Pb, As, Co i Hg.

На територији града Београда резултати показују прекорачење граничне вредности за  Zn, Cu, Ni, Cr и Hg у зони изворишта водоснабдевања, стамбеној зони, рекреационој зони и зони пољопривредног земљишта, док  је ремедијациона вредност прекорачена за Аs у рекреационој зони у једном узорку. У граду Нишу је прекорачена гранична вредност за Cd, Cu, Zn, Ni, Cr и Co у узорцима земљишта у индустријској зони, зони прометне саобраћајнице, у близини депоније и стамбеној и рекреационој зони. Ремедијациона вредност није прекорачена ни у једном узорку. На територији града Крушевца повишене су концентрације у узорцима земљишта у индустријској зони, стамбеној зони, зони прометне саобраћајнице и зони пољопривредног земљишта за Pb, Zn, Cu, Ni, Сr и Hg, док су ремедијационе  вредности прекорачене за Ni у зони прометне саобраћајнице у четири узорка, стамбеној зони у једном узорку и зони пољопривредног земљишта у једном узорку.У граду Чачку највише концентрације Ni и Сr су у индустријској зони и зони прометне саобраћајнице. Граничне вредности у граду Пожаревцу прекорачене су за Zn, Cu и Ni у близини прометне саобраћајнице, индустријској зони, у узорцима пољопривредног земљишта, рекреационој зони и зони изворишта водоснабдевања. На територији  града Смедерева гранична вредност је прекорачена за Pb, Cd, Zn, Cu, Ni и Сr, у рекреационој, индустријској и зони педагошке установе, у близини депонија, изворишта водоснабдевања и пољопривредном земљишту, док је ремедијациона вредност за Ni прекорачена у близини депоније у једном узорку. У општини Трстеник су прекорачене граничне вредности за Zn, Cu, Ni и Hg у зони пољопривредног земљишта. У општини Владимирци резултати показују прекорачење граничне вредности за Ni у зонама предагошке установе, рекреационој  зони, као и у зони пољопривредног земљишта. (Слика 1, 2 и 3).

Урбана земљишта имају карактеристике које се разликују од земљишта у природним срединама. Ове карактеристике укључују: велика вертикална и просторна варијабилност; модификована структура која води до сабијања; присуство површинске коре која тежи да буде непропусна; модификована реакција земљишта; ограничено проветравање и одвод воде; нарушен циклус хранљивих материја и модификована активност земљишних организама; присуство антропогених материјала и других загађивача; и модификовани температурни режим земљишта.

Интеракција ових карактеристика доводи до проблема у управљању вегетацијом у урбаним срединама. Из тог разлога циљ управљања и планирање коришћења земљишта у урбаним срединама мора бити у правцу добијања земљишта отпорног на збијање које може да обезбеди довољне количине воде на одговарајући начин, док истовремено има адекватано проветравање за нормално кореново дисање.

Даље, план треба да обезбеди довољан обим земљишта у конфигурацији која побољшава опстанак и помаже једноставност и ниску цену одржавања. План управљања треба да обезбеди заштиту површина у подручјима која су високо-коришћена. Додатни посао је у дефинисању одговарајућег земљишта за сваки вид коришћења.

Подидикатори се оцењују се на основу општих елемената за оцену ризика од деградације земљишта који су дати у Уредби о Програму системског праћења квалитета земљишта, индикаторима за оцену ризика од деградације земљишта и методологије за израду ремедијационих програма ("Службени гласник РС" бр. 88/10).

Методологија за израчунавање степена угрожености земљишта базира се на емпиријским подацима или моделовању. Ако се користи моделовање, онда модели морају бити потврђени упоређивањем резултата на бази емпиријских података, који нису коришћени за развој самих модела. Мерења, односно математички методи и инжењерска процена морају бити у складу са релевантном националним, европским и/или међународним упутствима и стандардима.

Степен угрожености земљишта од хемијског загађења одређује се на основу вредности загађујућих материја у подземним водама и вредности коцентрација опасних и штетних материја и вредности које могу указати на значајну контаминацију земљишта.