1. Vazduh i klimatske promene

Indikator pretstavlja broj dana u toku godine s dnevnim koncentracijama zagađujućih materija - SO₂, NO₂, PM₁₀, i O₃ većim od propisane granične vrednosti. Indikator predstavlja jedan od parametara kojima se opisuje i ocenjuje stanje kvaliteta vazduha.

Koncentracije suspendovanih čestica i azot dioksida su dominantne zagađujuće materije na području Republike Srbije. U aglomeraciji Bor sumpor dioksid je dominantna zagađujuća materije.

Kategorije kvaliteta vazduha:

Po  Zakonu o zaštiti vazduha a prema nivou zagađenosti, polazeći od propisanih graničnih (GV)  i tolerantnih vrednosti (TV), na osnovu rezultata merenja, utvrđuju se sledeće kategorije kvaliteta vazduha:

1. prva kategorija - čist ili neznatno zagađen vazduh gde nisu prekoračene GV nivoa zagađenosti ni za jednu zagađujuću materiju;

2. druga kategorija - umereno zagađen vazduh gde su prekoračene GV   nivoa zagađenosti za jednu ili više zagađujućih materija, ali nisu prekoračene TV  ni jedne zagađujuće materije;

3. treća kategorija - prekomerno zagađen vazduh gde su prekoračene TV za jednu ili više zagađujućih materija.

Kategorije kvaliteta vazduha se utvrđuju na osnovu godišnjih koncentracija zagađujućih materija i predstavljaju zvaničnu ocenu kvaliteta vazduha.

Klase  kvaliteta vazduha:

Interval vrednosti koncentracija zagađujućih materija od čistog vazduha do granične vrednosti, GV, je širok interval. Stoga informacija da se neka koncentracija polutanta nalazi ispod GV nije uvek dovoljno precizna. Dve koncentracije koje su manje od GV mogu se međusobno razlikovati tako da jedna bude manja od donje granice ocenjivanja (DGO) a druga veća od gornje granice ocenjivanja (GGO).

U Agenciji za zaštitu životne sredine je definisan Indeks kvaliteta vazduha SAQI_11. U oznaci indeksa SAQI_11, deo oznake "AQI" predstavlja uobičajenu oznaku za indeks kvaliteta vazduha, "S" označava nacionalnu, srpsku, verziju, a "_11" ukazuje na godinu kada je definisan i što je važnije da je indeks kvaliteta vazduha baziran na zakonskoj regulativi važećoj u vreme definisanja.

Indeks kvaliteta vazduha SAQI_11 ima 5 klasa u zavisnosti od vrednosti koncentracija pojedinih zagađujućih materija i to:

• kada nije detektovano prisustvo zagađujuće  materije ili kada je vrednost koncentracije zagađujuće materije manja od DGO  - vazduh je čist ili ODLIČAN,
• kada je vrednost koncentracije zagađujuće materije veća od koncentracije koja predstavlja DGO ali manja od GGO  - kvalitet vazduha je DOBAR,
• kada je vrednost koncentracije zagađujuće materije veća od koncentracije koja predstavlja GGO  ali nije veća od  GV, - kvalitet vazduha je PRIHVATLjIV,
• kada je koncentracija zagađujuće materije veća od GV ali nije veća od TV, - vazduh je ZAGAĐEN,
• kada je vrednost koncentracije zagađuće materije veća od TV - vazduh je JAKO ZAGAĐEN,

Klase "ZAGAĐEN" i "JAKO ZAGAĐEN" se praktično poklapaju sa drugom i trećom kategorijom kvaliteta vazduha i brojčano reprezentuju učestalost prekoračenja GV.

Prikaz učestalosti prekoračenja GV za više zagađujućih materija, po aglomeracijama, daje dobru strukturnu ocenu kojom se dobija informacija o uticaju pojedinih zagađujućih materija na kvalitet vazduha,  čime se dolazi do saznanja koja je zagađujuća materija dominantna.

U aglomeraciji Beograd su dnevne koncentracije ugljenmonoksida u dominantnom broju slučajeva,  99% slučajeva, tokom 2012. godine bile ispod GV. Najčešće, u 93 % slučajeva, koncentracije ugljenmonoksida su bile veoma niske tako da je kvalitet vazduha ocenjen po njihovim vrednostima bio "odličan". Ova zagađujuća materija je retko uslovljavala lošiji kvalitet vazduha, a samo u 1% slučajeva je zbog nje vazduh bio "zagađen". Raspodela učestalosti dnevnih vrednosti sumpordioksida ukazuje da su tokom 2012. sve vrednosti manje od GV. Dnevne vrednosti prizemnog ozona su, takođe, tokom cele 2012. godine  bile ispod GV.

Dnevne koncentracije azotdioksida su tokom 2012. godine u aglomeraciji Beograd u 81% slučajeva  imale vrednosti manje od GV, dok su u 17% slučajeva uslovljavale zagađen vazduh, a u 2% slučajeva jako zagađen vazduh.   Dnevne koncentracije suspendovanih  čestica RM₁₀ u Beogradu su tokom 2012 godine u 23% slučajeva uslovljavale zagađen vazduh, a u 30% jako zagađen vazduh. Sa učestalošću od 53% prekoračenja dnevnih GV suspendovane čestice predstavljaju dominantnu zagađajuću materiju tokom 2012. godine u Beogradu.

Suspendovane čestice PM₁₀ i azot dioksid imali su dominantan uticaj na kvalitet vazduha u Republici Srbiji tokom 2012. godine.

U aglomeraciji Bor dominantna zagađujuća materija bio je sumpor dioksid sa učestalošću prekoračenja dnevnih GV u 44% slučajeva. Ona je tokom 2012. godine uslovljavala pojavu zagađenog vazduha u 8% slučajeva i pojavu jako zagađenog vazduha u 36% slučajeva. U aglomeraciji Bor su tokom 2012. godine zabeležena i prekoračenja dnevnih GV suspendovanih čestica RM₁₀ sa učestalošću od 23%.

Učestalost prekoračenja dnevnih graničnih vrednosti zagađujućih materija se računa na osnovu podataka državne i lokalnih mreža za praćenje kvaliteta vazduha iz izmerenih prosečnih časovnih, 24-časovnih vrednosti koncentracija SO, SO₂ , NO₂, i PM₁₀ i maksimalnih osmočasovnih vrednosti koncentracija O₃.

Radi sveobuhvatnog prikaza učestalost prekoračenja dnevnih graničnih vrednosti, osnovnih zagađujućih materija SO, SO₂ , O_{3 ,} NO₂, i PM₁₀ , se prikazuje učestalošću klasa kvaliteta vazduha po indeksu SAQI_11 .