10. Privredni i društveni potencijali i aktivnosti od značaja za životnu sredinu

Indikator prati razvoj sistema upravljanja zaštitom životne sredine. Prikazuje kretanje izdavanja sertifikata za standard SRPS ISO 14001 i EMAS šemu preduzećima u Republici Srbiji. Takođe, radi poređenja, prati se i broj preuzeća koja poseduju sertifikate za ISO 14001 i EMAS u evropskim državama. Pored ovih mehanizama za unapređenje upravljanja zaštitom životne sredine, indikator prikazuje i broj preduzeća koja su uvela čistiju proizvodnju i preduzeća kojima su dodeljene licence za Eko znak.

Podindikatori:

1. Broj preduzeća sa sertifikatima ISO 14001 (za Srbiju i evropske države);
2. Broj preduzeća koja su uvela sistem EMAS (za Srbiju i evropske države).
3. Broj preduzeća koja su uvela čistiju proizvodnju
4. Broj preduzeća kojima su dodeljene licence za Eko znak.
5. Sprovođenje mera upravljanja zaštite životne sredine u industriji

• U Srbiji je tokom 2017. godine prema standardu ISO 14001 sertifikovano ukupno 887 organizacija, što je 22,1% manje u odnosu na 2016. godinu
• Potpuna primena EMAS sistema moguća je samo od momenta punopravnog članstva u EU.
• U 2017. godini u projekat čistije proizvodnje uključeno je ukupno 94 preduzeća, a dosadašnji rezultati ukazuju na značajne uštede prirodnih resursa i smanjenje emisija CO₂.
• U 2018.godini pravo da koriste Eko znak Republike Srbije imaju tri kompanije za sedam svojih proizvoda (grupa proizvoda).
• Porast broja organizacija sa sertifikovanim sistemima upravljanja zaštitom životne sredine ukazuje da se kompanije sve više bave upravljanjem životnom sredinom, čime se smanjuju emisije zagađujućih materija u vazduh, vodu i tlo, generisanje otpada i potrošnja energije i sirovina.

Podindikator 1: Broj preduzeća sa sertifikatima ISO 14001

Broj ISO 14001   u 2017. godini bilo je 887 važećih sertifikata (Slika 1). U odnosu na 2016. godinu, broj sertifikata u Republici Srbiji smanjen  je za 22,1 %, dok je u Evropi smanjen  za 6,3% (Slika 1), što je posledica isticanja licenci ili neprijavljivanja novih sertifikata. Prema istraživanjima Međunarodne organizacije za standardizaciju, postoje značajne razlike među državama u broju izdatih sertifikata za standard ISO 14001 (Slika 1).

Podindikator 2: Broj preduzeća koja su uvela sistem EMAS

U 2018. godini je rađeno na Pravilniku za EMAS u Republici Srbiji sa vodičem za uključivanje kompanija u sistem. Usvajanje pravilnika očekuje se u prvoj polovini 2018. godine. Za EMAS u Republici Srbiji uspostavljen je novi  pravni okvir za sprovođenje. Time je omogućeno sprovođenje Uredbe EK 1221/2009, 1893/2006, 196/2006 i Odluke EK 2011/832/EU, 2006/193/EK, 2017/1505/EU što stvara mogućnost da organizacije iz Srbije postanu EMAS registrovane kroz mehanizam „EMAS Global” i “Third Country Registration”.

Do danas u Srbiji ne postoji ni jedna EMAS registrovana kompanija. Za sada postoje tri kompanije koje su pripremljena za EMAS registraciju. Potpuna primena moguća je samo od momenta kada Srbija postane punopravna članica EU.

Učešće u EMAS sistemu dozvoljeno je i organizacijama koje su locirane van Evropske unije, što je za kompanije koje posluju u Srbiji omogućeno Zakonom o zaštiti životne sredine (“Službeni glasnik RS”, broj 135/2004, 36/2009).

Kroz IPA projekat “Primena zakona u oblastima kontrole industrijskog zagađenja, prevencije hemijskih udesa i uspostavljanje EMAS sistema” osposobljeni su Ministarstvo zaštite životne sredine i Akreditaciono telo Srbije za sprovođenje svojih nadležnosti u vezi EMAS -a. Istim ovim projektom odabrane su tri kompanije iz različitih sektora, koje su pripremljene za ulazak u EMAS.

Podindikator 3: Broj preduzeća koja su uvela čistiju proizvodnju

Centar za čistiju proizvodnju uz podršku Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine sprovodi Akcioni plan Strategije uvođenja čistije proizvodnje u Republici Srbiji („Službeni glasnik RS”, broj 17/09). U programu Čistija proizvodnja je do sada (2006-2017. godina) ukupno učestvovalo 94 kompanija sa oko 50.000 zaposlenih i obučeno je 70 nacionalnih eksperata. Kompanije su različitih veličina i delatnosti. (Slika 2 )

U 2017. godini učešće u drugoj fazi višegodišnjeg projekta projekta “Inclusive and low carbon production (ILCP) and Chemical Leasing in meat and dairy value chains in the Republic of Serbia” nastavilo je 12 preduzeća.

Ukupni rezultati projekata uvođenja čistije proizvodnje u periodu 2006 - 2017. godine, su:

- Prosečne uštede po kompaniji: 100.000 EUR/god.

- Prosečno smanjenje potrošnje vode: 50.000 m³/god.

- Prosečno smanjenje potrošnje el. energije: 500 MWh/god.

- Prosečno smanjenje emisije CO₂: 500 t/god.

U ove podatke nisu uključeni rezultati projekata uvođenja čistije proizvodnje u IPPC postrojenjima Elektroprivrede Srbije, jer zbirni rezultati ne bi dali realnu sliku ostalih malih i srednjih preduzeća.

Izradu novog strateškog dokumenta: „Program uvođenja čistije proizvodnje u Republici Srbiji“ sa Akcionim planom, za period 2019-2021. godine, sprovelo je Ministarstvo zaštite životne tokom 2018. godine.

Podindikator 4: Broj preduzeća kojima su dodeljene licence za Eko znak

U postupku eko označavanja nacionalnim Eko znakom koriste se iste grupe proizvoda i isti kriterijumi kao za evropski Eko znak (EU Ecolabel). Ideja je da na taj način stvorimo infrastrukturu kako bi smo u momentu pridruživanja EU bili u mogućnosti da dodeljujemo evropski Eko znak. Od tog momenta Nacionalni Eko znak Republike Srbije mogao bi se razvijati nezavisno (za dodatne grupe proizvoda i strožije kriterijume u okviru postojećih grupa).

Ekološki znak Republike Srbije je nacionalna oznaka za proizvode i usluge koji imaju manji negativan uticaj na životnu sredinu od postojećih na tržištu. Na eko znak pravo mogu da steknu proizvodi koji su proizvedeni na teritoriji Republike Srbije, ako ispunjavaju neophodne kriterijume (Pravilnik o bližim uslovima, kriterijumima i postupku za dobijanje prava na korišćenje ekološkog znaka, elemenata, izgledu i načinu upotrebe ekološkog znaka za proizvode i usluge, “Službeni glasnik RS” broj 49/2016). Grupe proizvoda za koje se dodeljuje eko znak Republike Srbije, kao i kriterijumi na osnovu kojih se znak dodeljuje istovetni su kao za “Cvet” – eko znak Evropske unije. Ova podudarnost je učinjena iz razloga što je Srbija u obavezi da nakon pridruživanja EU, bude u stanju da kompanijama dodeljuje Eko-znak EU.

U 2018.godini pravo da koriste Eko znak Republike Srbije imaju tri kompanije za sedam svojih proizvoda (grupa proizvoda) (Slika 3), kao i 2017. godine, , a to su ''Potisje Kanjiža'', ''Daj Daj'' Beograd i ''Tarkett'' Bačka Palanka.  Do smanjenja broja licenci u odnosu na predhodne godine, došlo je usled neobnavljanja licenci koje važe tri godine.

Prema podacima Evropske Komisije, postoje značajne razlike među EU državama u broju izdatih sertifikata (Slika 3).

Podindikator 5: Sprovođenje mera upravljanja zaštitom životne sredine u industriji

Industrijski sektor osigurava mnogo važnih privrednih i društvenih prednosti, od proizvoda koji su nam potrebni do otvaranja radnih mesta, te prihoda od poreza. U periodu 2000-2018. godine industrijska proizvodnja je povećana za 23,1 %, a učešće prerađivačke industrije u bruto domaćem proizvodu (BDP) 2017. godine je iznosilo 15,1 %  (Slika 4).

Međutim, industrijska postrojenja proizvode emisije gasova sa efektom staklene bašte i zagađujućih materija u vazduh, vodu i tlo, generišu otpad i veliki su potrošač energije i sirovina. Najveće emisije zagađujućih materija u vazduh industrijskog sektora u 2017. godini su bile emisije NMVOC od 67,8 Gg (Slika 5). Udeo industrije je 2018. godine u proizvodnji neopasnog otpada 1,3%, a u proizvodnji opasnog otpada 10,3% (Slika 5). U potrošnji finalne energije, sektor industrije prosečno učesvuje sa 28,6% (Slika 5).

U cilju sprečavanja i kontrole zagađivanja preduzeća treba da rekonstruišu ili inoviraju postojeće tehnološke procese, uvedu najbolje dostupne tehnike i najbolje prakse po životnu sredinu. Te aktivnosti mogu posredno da se prate monitoringom uspostavljanja i sprovođenja mera upravljanja zaštitom životne sredine, koje obuhvataju sertifikaciju Eko znaka, ISO 14001 standarda i EMAS registraciju, kao i sprovođenje Programa čistije proizvodnje.

Sertifikovani sistemi upravljanja životnom sredinom koji se primenjuju u Republici Srbiji, promovisani su na međunarodnom nivou kao dobrovoljne mere. Pored toga što su korisni za životnu sredinu, oni su značajni i sa ekonomskog aspekta za preduzeća. Sa jedne strane jačaju konkurentske pozicije kompanije, a sa druge strane njihova prizvodnja je u ukupnom bilansu jeftinija, jer efikasnije koriste sirovine i energiju, a smanjujući emisije i generisanje otpada manji je iznos naknada za zagađivanje životne sredine.

Podindikator 1: Broj preduzeća sa sertifikatima ISO 14001

Međunarodni standard ISO 14001 definiše zahteve za upravljanje zaštitom životne sredine i tiče se sistema menadžmenta u organizaciji, odnosno celog procesa proizvodnje, a ne proizvoda. Sertifikacija ISO 14001 je promovisana kao dobrovoljna mera.

Podindikator 2: Broj preduzeća koja su uvela sistem EMAS

EMAS (Eco-Management and Audit Scheme) predstavlja dobrovoljni program za menadžment zaštitom životne sredine, koji omogućava organizacijama da registruju svoj sistem upravljanja zaštitom životne sredine u skladu sa odgovarajućom Uredbom Evropskog parlamenta i Saveta. EMAS sadrži u sebi sve zahteve ISO 14001 standarda, kao i dodatne zahteve.

Podindikator 3: Broj preduzeća koja su uvela čistiju proizvodnju

Čistija proizvodnja podrazumeva efikasnije korišćenje sirovina i energije, smanjenje emisija i nastajanja otpada. Čistija proizvodnja je preventivna strategija zaštite životne sredine koja se primenjuje na procese, proizvode i usluge da:

1)    Poveća ukupnu efikasnost i produktivnost;

2)    Poboljša mogućnosti poslovanja;

3)    Smanji rizik po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Podindikator 4: Broj preduzeća kojima su dodeljene licence za Eko znak

EU Eko znak pomaže da se identifikuju proizvodi i usluge koji imaju smanjen uticaj na životnu sredinu tokom životnog ciklusa, od ekstrakcije sirovina, preko proizvodnje i upotrebe, do odlaganja otpada. EU Eko znak je dobrovoljna oznaka, koja promoviše kvalitet životne sredine.

• Osnovni podaci za standard ISO 14001, preuzimaju se iz Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO), po godinama, i obračunavaju za potrebe indikatora.
• Podaci i informacije za EMAS sertifikat, preuzimaju se iz Ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine.
• Podaci za čistiju proizvodnju preuzimaju se iz Centra za čistiju proizvodnju i Ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine.
• Podaci za Eko znak preuzimaju se iz Ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine i Evropske komisije, po godinama, i obračunavaju za potrebe indikatora.