9. Održivo korišćenje prirodnih resursa

Indikator obuhvata više podindikatora. Izbor indikatora za ocenu rizika od degradacije zemljišta  vrši se na bazi očekivanog stanja ili rezultata predhodnih istraživanja.

Podindikatori:

• Stepen ugroženosti zemljišta od erozije;
• Stepen ugroženosti zemljišta od gubitka organske materije;
• Stepen ugroženosti zemljišta sa rizikom od zbijanja zemljišta;
• Stepen ugroženosti zemljišta sa rizikom od zaslanjivanja i/ili alkalizacije;
• Stepen ugroženosti zemljišta od klizišta, osim klizišta koja mogu nastati rudarskim aktivnostima za vreme trajanja aktivnosti;
• Stepen ugroženosti zemljišta od acidifikacije;
• Stepen ugroženosti zemljišta od hemijskog zagađenja.

U 2017. godini praćen je stepen ugroženosti zemljišta od hemijskog zagađenja u urbanim zonama u 14 jedinica lokalne samouprave;

Najčešće prekoračenje graničnih vrednosti zabeleženo je za Zn, Cu, Ni, Co i Cd;

U Beogradu, prekoračena je granična vrednost za Cu i Ni u uzorcima u blizini zone izvorišta vodosnabdevanja. Na teritoriji Požarevca povišene su koncentracije u uzorcima poljoprivrednog zemljišta, zoni izvorišta vodosnabdevanja, stambenim i industrujskim zonama za Zn, Cu, Ni i Cr. U Čačku uzorkovano poljoprivredno zemljište ima povišenu koncentraciju za Ni, Cr i Hg. U Kragujevcu prekoračena je granična vrednost za Cu, Zn, Co, Cd, Ni i Hg u rekreacionoj i zoni izvorišta vodosnabdevanja. Na teritoriji Kruševca granična vrednost je prekoračena za Cu, Pb i Hg u uzorcima poljoprivrednog zemljišta. U Smederevu su prekoračene granične vrednosti za Zn, Cu, Cd i Ni u blizini deponija i zoni izvorišta vodosnabdevanja. U Novom Pazaru graničnu vrednost je prekoračio Ni u industrijskoj zoni, pedagoškoj ustanovi i rekreacionoj zoni. Na teritoriji Pančeva, Ni i Cu su prekoračili granične vrednosti u poljoprivrednoj i zoni rekreacije. U Trsteniku je prekoračena granična vrednost za Cu, Ni, As, Hg i Cr na poljoprivrednom zemljištu. U Surdulici, rezultati pokazuju prekoračenje granične vrednosti za Cd i Ni u zonama predškolske ustanove i u blizini deponije. U Bečeju prekoračenja je bilo samo za Cu u zoni pedagoške ustanove i u blizini deponije. U Subotici i Obrenovcu nije bilo prekoračenja ni u jednom uzorku.

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine je ispitivao stepen ugroženosti nepoljoprivrednog zemljišta od hemijskog zagađenja na 17 komunalnih deponija na području AP Vojvodine. Koncentracije svih teških metala, izuzev žive i arsena, prekoračile su granične vrednosti, ali nisu bile iznad remedijacionih vrednosti ni u jednom ispitivanom uzorku. Od organskih zagađivača, samo koncentracije ukupnih PAH -ova i mineralnih ulja su prekoračile granične vrednosti, ali nisu prekoračile remedijacione vrednosti. (Slika ).

Urbana zemljišta imaju karakteristike koje se razlikuju od zemljišta u prirodnim sredinama. Ove karakteristike uključuju: velika vertikalna i prostorna varijabilnost; modifikovana struktura koja vodi do sabijanja; prisustvo površinske kore koja teži da bude nepropusna; modifikovana reakcija zemljišta; ograničeno provetravanje i odvod vode; narušen ciklus hranljivih materija i modifikovana aktivnost zemljišnih organizama; prisustvo antropogenih materijala i drugih zagađivača; i modifikovani temperaturni režim zemljišta.

Interakcija ovih karakteristika dovodi do problema u upravljanju vegetacijom u urbanim sredinama. Iz tog razloga cilj upravljanja i planiranje korišćenja zemljišta u urbanim sredinama mora biti u pravcu dobijanja zemljišta otpornog na zbijanje koje može da obezbedi dovoljne količine vode na odgovarajući način, dok istovremeno ima adekvatano provetravanje za normalno korenovo disanje.

Dalje, plan treba da obezbedi dovoljan obim zemljišta u konfiguraciji koja poboljšava opstanak i pomaže jednostavnost i nisku cenu održavanja. Plan upravljanja treba da obezbedi zaštitu površina u područjima koja su visoko-korišćena. Dodatni posao je u definisanju odgovarajućeg zemljišta za svaki vid korišćenja.

Podidikatori se ocenjuju se na osnovu opštih elemenata za ocenu rizika od degradacije zemljišta koji su dati u Uredbi o Programu sistemskog praćenja kvaliteta zemljišta, indikatorima za ocenu rizika od degradacije zemljišta i metodologije za izradu remedijacionih programa ("Službeni glasnik RS br. 88/10).

Metodologija za izračunavanje stepena ugroženosti zemljišta bazira se na empirijskim podacima ili modelovanju. Ako se koristi modelovanje, onda modeli moraju biti potvrđeni upoređivanjem rezultata na bazi empirijskih podataka, koji nisu korišćeni za razvoj samih modela. Merenja, odnosno matematički metodi i inženjerska procena moraju biti u skladu sa relevantnom nacionalnim, evropskim i/ili međunarodnim uputstvima i standardima.

Stepen ugroženosti zemljišta od hemijskog zagađenja određuje se na osnovu vrednosti zagađujućih materija u podzemnim vodama i vrednosti kocentracija opasnih i štetnih materija i vrednosti koje mogu ukazati na značajnu kontaminaciju zemljišta.