2. Vode

Indikator prati koncentracije biološke potrošnje kiseonika (BPK5)  i amonijum jona (NH4–N) u rekama i obezbeđuje meru stanja površinskih voda u smislu biorazgradivog organskog opterećenja i amonijuma.

Na osnovu analize rezultata višegodišnjeg monitoringa (2004-2013), koncentracije biološke potrošnje kiseonika (BPK5) i amonijum jona (NH4–N) kreću se u okviru graničnih vrednosti propisanih za klasu I i II, što odgovara odličnom i dobrom ekološkom statusu.[1]

[1] Prema Uredbi o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama vodama i sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje , “Službeni glasnik RS“, br.50/12 (granične vrednosti za klasu III : BPK5 = 7mg O2/l, amonijum jon = 0,6 mgN/l, Prilog 1, Tabela 1).

Trend koncentracija  biološke potrošnje kiseonika (BPK5) pokazuje da je samo na mernom mestu Ristovac na Južnoj Moravi zabeležen rastući trend (pogoršanje kvaliteta) što je svega 2% od ukupno 48 mernih mesta koja su imala kontinuitet podataka u periodu 2004-2013 godina. Analiza trenda koncentracija amonijum jona (NH4–N) pokazuje da je na čak 41% mernih mesta rastući trend (pogoršanje kvaliteta) što je mnogo više u odnosu na period 2003-2012 kada je rastući trend iznosio svega 6%.

Rezultati kvaliteta evropskih reka (prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu) i naših reka (prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine Srbije) pokazuju prema parametru biološka potrošnja kiseonika (BPK5) da kvalitet naših reka iznosi prosečno 2,3 mg/l, dok je kvalitet zapadnoevropskih reka prosečno 1,5mg/l, a kvalitet istočnoevropskih reka prosečno 3mg/l.

Indikator se na nivou države i slivnih područja izračunava kao medijana srednjih godišnjih vrednosti BPK5 i (NH4–N) izmerenih na mernim mestima. Mann – Kendall testom i neparametrijskom Sen’S metodom određuje se postojanje i ocena intenziteta trenda.