Доласци и ноћења туриста
Како Република Србија није дестинација „масовног туризма”, у посматраном периоду туристички промет је готово непромењен. У 2016. години било је укупно 2,75 милиона долазака туриста, што чини пораст од 13 % у односу на претходну годину. Забележено је 7,54 милиона ноћења, односно 13,3 % више у односу на 2015. годину (Слика 1).
Месечна анализа долазака и броја ноћења указује да је у летњим месецима највећи промет, што значи да је у том периоду највећи притисак на биодиверзитет и природне ресурсе (Слика 2).
Туристички промет (доласци) и боравак (ноћења) према врстама туристичких места.
Индикатор приказује доласке и ноћења туриста, кроз временски и просторни распоред, према врстама туристичких места у Републици Србији, у циљу праћења потенцијалних притисака на животну средину.
Према утврђеним критеријумима, сва места се разврставају у пет категорија: главни административни центри, бањска места, планинска места, остала туристичка места и остала места.
Мерено бројем долазака, туристи су били најбројнији у главним административним центрима са 1.035.571 долазака, осталим туристичким и планинским местима (респективно 605.136 и 522.424). Мерено бројем остварених ноћења, највећи промет су имала бањска места (2.085.044 ноћења), административни центри и планинска места (респективно 2.034.187 и 1.928.533 ноћења), што је приказано на слици 3.
Посебну атракцију представљају заштићена природна подручја као добра од великог значаја за развој туризма. Имајући у виду да се негативни утицаји туризма на животну средину рефлектују, пре свега, на природне ресурсе, биодиверзитет и станишта, очување заштићених природних подручја, односно унапређивање система одрживог управљања овим подручјима, представљају битан услов повећања туристичког промета.
У том контексту, а у циљу постизања одрживог развоја туризма, Стратегијом развоја туризма Републике Србије до 2025. године, предвиђена је туристичка валоризација оваквих подручја, имајући у виду све потенцијално позитивне и негативне ефекте које развој туризма може да има и на подручје и на локалну заједницу.
Трендови у броју лежајева и броју ноћења
Однос броја расположивих лежајева и ноћења представља туристичку стопу заузетости лежајева. Трендови у броју лежајева и броју ноћења у Републици Србији приказују да су капацитети у порасту до 2011. године (38,8 %), и да се мало смањују након 2011. године (али су 2016. године већи за 20 % у односу на 2001. годину), а да су ноћења у благом паду до 2014. године, а у порасту до 2016. године, те су већа за око 5 % у односу на 2001. годину. Овакви подаци указују на повећан притисак од инфраструктурних и грађевинских објеката (Слика 4).