Доласци и ноћења туриста
Како Република Србија није дестинација „масовног туризма”, у посматраном периоду туристички промет је готово непромењен. У 2017. години било је укупно 3,09 милиона долазака туриста, што чини пораст од 12 % у односу на претходну годину. Забележено је 8,33 милиона ноћења, односно 10,5 % више у односу на 2016. годину (Слика 1).
Месечна анализа долазака и броја ноћења указује да је у летњим месецима највећи промет, што значи да је у том периоду највећи притисак на биодиверзитет и природне ресурсе (Слика 2).
Туристички промет (доласци) и боравак (ноћења) према врстама туристичких места.
Индикатор приказује доласке и ноћења туриста, кроз временски и просторни распоред, према врстама туристичких места у Републици Србији, у циљу праћења потенцијалних притисака на животну средину.
Према утврђеним критеријумима, сва места се разврставају у пет категорија: главни административни центри, бањска места, планинска места, остала туристичка места и остала места.
Мерено бројем долазака, у току 2017. године, туристи су били најбројнији у главним административним центрима са 1.173.017 долазака, осталим туристичким и планинским местима (респективно 705.966 и 556.213). Мерено бројем остварених ноћења, највећи промет су имала административни центри (2.337.272 ноћења), бањска места и планинска места (респективно 2.227.945 и 2.078.690 ноћења), што је приказано на слици 3.
Посебну атракцију представљају заштићена природна подручја као добра од великог значаја за развој туризма. Имајући у виду да се негативни утицаји туризма на животну средину рефлектују, пре свега, на природне ресурсе, биодиверзитет и станишта, очување заштићених природних подручја, односно унапређивање система одрживог управљања овим подручјима, представљају битан услов повећања туристичког промета.
У том контексту, а у циљу постизања одрживог развоја туризма, Стратегијом развоја туризма Републике Србије до 2025. године, предвиђена је туристичка валоризација оваквих подручја, имајући у виду све потенцијално позитивне и негативне ефекте које развој туризма може да има и на подручје и на локалну заједницу.
Трендови у броју лежајева и броју ноћења
Однос броја расположивих лежајева и ноћења представља туристичку стопу заузетости лежајева. Трендови у броју лежајева и броју ноћења у Републици Србији приказују да су капацитети у порасту до 2011. године (38,8 %), и да се мало смањују након 2011. године (али су 2017. године већи за 15,22 % у односу на 2001. годину), а да су ноћења у благом паду до 2014. године, а у порасту до 2017. године, те су већа за око 15,7 % у односу на 2001. годину. Овакви подаци указују на благо повећање притиска од инфраструктурних и грађевинских објеката (Слика 4).