Подиндикатор: Однос прираста и сече
Веома важан индикатор одрживости производње дрвета као и потенцијала за будућу доступност дрвета je однос прираста и сече дрвета у шумама. За дуготрајну одрживост, годишња сеча не сме прећи ниво годишњег раста.
Прираст
Запремина дрвне масе у шумама Србије износи око 363 милиона m3, што је око 161 m3/ha. У лишћарским шумама око 159 m3/ha, док је у четинарским шумама запремина око 189 m3/ha. Годишњи запремински прираст је око 9 милиона m3, што је око 4 m3/ha. У лишћарским шумама око 3.7 m3/ha, док је у четинарским шумама запремински прираст око 7.5 m3/ha. У зависности од продуктивности врсте, старосне структуре и мешовитости врста, као и структуре власништва, годишњи прираст је веома различит.
Сеча
Најзначајнији индикатор шумарства као привредног сектора, али истовремено и индикатор антропогеног притиска је сеча шума. У току 2013. године у шумама Србије посечено је око 2 700 000 m3 дрвета. У односу на 2008. и 2009. годину сеча се повећава за око 100 000 m3годишње, али је сеча још увек мања него 2000.године. Анализом тренда сече шума у последњих 30-ак година уочава се да се сеча у последњих десетак година, према подацима Републичког завода за статистику креће у опсегу од 2 500 000 до 2 800 000 m3 што је мање него у периоду седамдесетих и осамдесетих година прошлог века. Незваничне процене експерата су нешто више од званичних података и крећу се у опсегу око 3 000 000 m3годишње.
Веома је важно нагласити да је опсег сече око једне трећине годишњег запреминског прираштаја дрвне запремине шума.
Однос годишњег запреминског прираста (око 9 милиона m3) и годишње сече (2 600 000 m3) је мањи од 3:1. Овакав однос прираста и сече може се сматрати задовољавајућим, како с аспекта дрвне запремине која остаје за будућност, тако и с аспекта квалитета шумских екосистема.
Подиндикатор: Пошумљавање
Природна регенерација учествује у очувању генетичког диверзитета и побољшава природну структуру и еколошку динамику врста. Мада треба узети у обзир и то да природна регенерација не задовољава увек квалитет управљања и постизање економских циљева.
Током 2013. године у Србији је пошумљено око 2200 ha шумског земљишта, што је незнатно више него у претходној години, али мање него 2011. године. Важно је нагласити да је овај интензитет пошумљавања скоро 8000 ha мањи него 2007. године и периода осамдесетих година прошлог века, када је годишње пошумљавано око 10 000 ha.
За пошумљавање и попуњавање употребљено је око 4 милиона комада садница, од чега око 3,1 милион садница четинара и то највише смрче. Од око 0,9 милиона садница лишћара највише је употребљено садница багрема и топола.