2. Воде

Serbian Water Quality Index (SWQI) као композитни индикатор квалитета површинских вода прати девет параметара физичко-хемијског и један параметар микробиолошког квалитета воде (температура воде, pH вредност, електропроводљивист, проценат засићења кисеоником, БПK-5, суспендоване материје, укупни оксидовани азот (нитрати + нитрити), ортофосфати, амонијум јон и највероватнији број колиформних клица) и обезбеђује меру стања површинских вода у погледу општег квалитета површинских вода не узимајући у обзир приоритетне и хазардне супстанце.

Најслабији квалитет у периоду 1998-2020. година имају воде канала и река Аутономне Покрајине Војводине. Изражено индикатором Serbian Water Quality Index, у односу на укупан број узорака са свих сливних подручја у категорији „веома лош ” је чак 67,6% узорака са територије Војводине. Лоше стање квалитета вода Војводине допуњује податак да је чак 39% узорака на овом сливном подручју у категорији „веома лош ” и „лош”. (Графикон 3)

Анализа SWQI је урађена на 45 мерних места на којима, у периоду 2011-2020. године, постоји континуитет у узорковању. На сливу Саве одређен је безначајан тренд, док је на сливовима Дунава и Мораве као и на целој територији Републике Србије одређен растући (позитиван) тренд. Вредности медијана SWQI крећу се у интервалу од 80 до 90 што одговара квалитету „добар” и „веома добар”  (Графикон 2).

Лош квалитет по параметру SWQI одређен је на пет (11%) мерна места: Бачко Градиште (Канали ДТД), Врбица (Златица), Хетин (Стари Бегеј), Бачки Брег (Плазовић) и Ристовац (Јужна Морава). На овим локацијама је одређен безначајан тренд осим код Врбице и Бачког Градишта  где је повољан (растући). Неповољан (опадајући) тренд је на четири (9%) мернa места, Брза Паланка (Дунав), Димитровград (Нишава), Трнски Одорпвци (Јерма) и Мосна (Поречка река), али са веома добрим и одличним квалитетом воде (Графикон 1).

Квалитет воде се, према индикатору SWQI, на анализираним мерним местима побољшава у периоду 2015-2020. година (Графикон 4).

Serbian Water Quality Index (SWQI) се добија агрегирањем девет параметара физичко-хемијског и једног параметара микробиолошког квалитета воде (температура воде, pH вредност, електропроводљивист, % засићења O2, БПK5, суспендоване материје, укупни оксидовани азот (Нитрати + Нитрити), ортофосфати, амонијум јон и највероватнији број колиформних клица. Сваком од десет параметара припада константан тежински број (wi) према значају тог параметра у угрожавању квалитета воде. Сваком параметру такође, у зависности од измерене концентрације, припада и одговарајући квалитативни број (qi).

Коришћењем формуле:

n

WQI =   ∑ (qi x wi)

i=1

где је: WQI = индекс квалитета воде,

n = број параметара,

qi = квалитативни број одговарајућег параметра,

wi = тежински број одговарајућег параметра,

Сумарна вредност је неименовани број од 0 до 100 као квантитативан показатељ квалитета одређеног узорка воде, где је 100 максималан квалитет.

Корелацијом са Уредбом о класификацији вода („Службени гласник СРС”, бр. 5/68), где је вода подељена у  I, II, IIa, IIb, III i IV класу на основу показатеља и њихових граничних вредности, одређен је Serbian Water Quality Index (SWQI) са пет описних категорија квалитета (одличан, веома добар, добар, лош и веома лош).

Индикатор се приказује као расподела учесталости квалитета воде узорака према описним категоријама квалитета на националном нивоу и по сливовима док се на мерним местима описна категорија квалитета добија из аритметичке средине на годишњем нивоу.

Индикатор се израчунава као медијана средњих годишњих вредности. Из вишегодишњих низова медијана, Mann – Kendall тестом и непараметријском Sen’S методом, одређује се постојање и оцена интензитета тренда.