9. Одрживо коришћење природних ресурса

Индикатор обухвата више подиндикатора који се односе на степен угрожености земљишта услед различитих фактора деградације: ерозије, губитка органске материје, збијања земљишта, заслањивања и/или алкализације, клизишта, ацидификације и хемијског загађења.

Утврђивање степена угрожености земљишта од хемијског загађења у 2012. години вршено је у урбаним зонама и у околини индустријских комплекса. Испитивање земљишта у урбаним зонама вршено је у Београду, Крагујевцу, Крушевцу, Новом Саду, Суботици, Чајетини и Нишу на 211 локалитета, при чему је анализирано 254 узорака.

Испитивање земљишта у околини 28 индустријских комплекса на 55 локалитета показује прекорачење граничне вредности за следеће тешке метале: Cd, Zn, Cr и As.

У 2012. години на простору Републике Србије испитивање степена угрожености земљишта од хемијског загађења вршено је преко праћења квалитета земљишта у урбаним зонама на дубини до 30cm у Београду на 29 локалитета, Крагујевцу 14, Крушевцу 39, Новом Саду 8, Суботици 70, Чајетини 18 и Нишу на 33 локалитета.

Резултати показују прекорачења граничних вредности (ГВ) за Pb (85mg/kg) која су eвидентирана на локалитетима у близини прометних саобраћајница у Београду (6,9% од укупног броја узорака), у Нишу (9,09% од укупног броја узорака) и то на територији општина: Нишка Бања, Медијана, Црвени крст, у Крушевцу у близини  ИМК „14.октобар“ (2,56% од укупног броја узорака) и у Чајетини у близини индустријске зоне (11,11% од укупног броја узорака).

Прекорачења ГВ за Cd (0,8mg/kg) eвидентирана су на локалитетима који су у близини прометних саобраћајница у Београду (6,9% од укупног броја узорака), у Крагујевцу на локалитетима: језеро Грошница, Брзан бунари, Трг мала вага и Депонија Јовановац (46,43% од укупног броја узорака), у Крушевцу у околини ИМК „14.октобар“ (2,56% од укупног броја узорака) и у Чајетини у близини споменика природе „Стопића Пећина“ (5,56% од укупног броја узорака).

Прекорачења ГВ за Cu (36mg/kg) eвидентирана су на  пољопривредном земљишту у Суботици (10%) и у Новом Саду  (37,5% од укупног броја узорака) као последица дугогодишње употребе препарата за заштиту биља на бази бакра, а поред тога у Суботици је додатно повишење услед индустријске производње неорганске соли у ХИ „Зорка“, у Чајетини у близини индустријске зоне (33,33% од укупног броја узорака) и у Нишу на територији општина: Нишка Бања, Пантелеј и Црвени крст (21,74% од укупног броја узорака).

Прекорачења ГВ за Cr (100mg/kg) eвидентирана су у Суботици у близини бивше кожаре са (1,43% од укупног броја узорака), у  Крагујевцу у близини Грошничког језера са (7,14% од укупног броја узорака), у Крушевцу у близини индустрије "Жупа" и "Рубин",  у центру града код  аутобуске станице (23,08% од укупног броја узорака) и у Чајетини као резултат геохемијског порекла  (94,4% од укупног броја узорака).

Прекорачења ГВ за Zn (140mg/kg) eвидентирана су у Суботици испред бивше кожаре (1,43% од укупног броја узорака), у Новом Саду у Парку природе Бегечка јама (12,5% од укупног броја узорака), у Крушевцу у близини индустрије "Рубин" и ИМК „14.октобар“ (7,69% од укупног броја узорака), у Чајетини у близини индустријске зоне (5,56% од укупног броја узорака) и у Нишу на територији општине Црвени крст (7,69% од укупног броја узорака).

Од укупног броја испитаних узорака у урбаним зонама прекорачења ГВ за Ni (35mg/kg) eвидентирана су у следећим градовима: Суботици (1,43%), у Новом Саду (37,5%), у Београду (98,28%), Крушевцу (89,74%), у Чајетини (94,44%) и у Нишу (26,32%).

У току 2012. године испитано је земљиште у околини 28 индустријских комплекса на 55 локалитета.

Места узорковања земљишта (број локалитета) у околини индустријских комплекса

Подаци о праћењу садржаја тешких метала у земљишту показују прекорачење ГВ у површинском слоју земљишта до 30 cm за поједине тешке метале. Издвајају се: Cd  са прекорачењем  од 40% , затим Cu са  49%  и Ni са  85% прекорачења. Остали испитани  тешки метали: Pb, Zn, Cr. As  су у нешто мањем проценту прекорачили ГВ.

Урбана земљишта су изложена значајним антропогеним утицајима због веће густине насељености, интензитета саобраћаја, близине индустрије итд.

Значај познавања квалитета урбаног земљишта са становишта садржаја органских и неорганских загађујућих материја огледа се у могућности процене ризика, лоцирања и санације загађених области као и планирања у смислу идентификације и измештања извора загађења.

Подидикатори се оцењују се на основу општих елемената за оцену ризика од деградације земљишта који су дати у Уредби о Програму системског праћења квалитета земљишта, индикаторима за оцену ризика од деградације земљишта и методологије за израду ремедијационих програма ("Службени гласник РС бр. 88/10).

Методологија за израчунавање степена угрожености земљишта базира се на емпиријским подацима или моделовању. Ако се користи моделовање, онда модели морају бити потврђени упоређивањем резултата на бази емпиријских података, који нису коришћени за развој самих модела. Мерења, односно математички методи и инжењерска процена морају бити у складу са релевантном националним, европским и/или међународним упутствима и стандардима.

Степен угрожености земљишта од хемијског загађења одређује се на основу вредности загађујућих материја у подземним водама и вредности коцентрација опасних и штетних материја и вредности које могу указати на значајну контаминацију земљишта.