2. Воде

Индикатор прати концентрације ортофосфата (PO4-P) и нитрата (NO3-N) у рекама, укупног фосфора (P) и нитрата (NO3-N) у језерима и акумулацијама и нитрата (NO3) у подземној води и обезбеђује оцену стања површинских и подземних вода у погледу концентрације нутријената. Користити се за приказивање актуелне просторне варијације нутријената и њихових дугорочних трендова.

На основу анализе резултата вишегодишњег мониторинга (2010-2019), концентрације ортофосфата (PO4-P) и нитрата (NO3-N) у рекама крећу се у оквиру граничних вредности прописаних за класу I и II, што одговара одличном и добром еколошком статусу.[1]

Постојеће базе података нису довољно поуздане за процену утицаја садашње и будуће експлоатације на промену квалитета и квантитета подземних вода у Србији. Генерално се може рећи да програм мониторинга према обиму и садржају не одговара садашњем стању угрожености квалитета подземних вода, пре свега од утицаја загађених речних токова, урбано-индустријских агломерација и утицаја агротехничких мера у пољопривредним реонима.

[1] Према Уредби о граничним вредностима загађујућих материја у површинским и подземним водама водама и седименту и роковима за њихово достизање , “Службени гласник РС“, бр.50/12 (граничне вредности за класу III : нитрати = 6 mg N/l, ортофосфати = 0,2 mg P/l, Прилог 1, Табела 1).

Анализа нитрата је урађена на 44 мерна места на којима, у периоду 2010-2019. године, постоји континуитет у узорковању. Безначајан тренд медијана нитрата одређен је на сливу Дунава док је на сливовима Саве и Мораве као и на целој територији Републике Србије одређен растући (неповољан) тренд. Добро је што се вредности медијана крећу у интервалу од 0,5 - 1,23 (mg/l) што одговара одличном и добром еколошком статусу. Анализа ортофосфата је урађена на 44 мерна места на којима, у периоду 2010-2019. године, постоји континуитет у узорковању. На свим сливним подручјима и на целој теритирији Републике Србије одређен је безначајан тренд ортофосфата. Вредности медијана ортофосфата крећу се у интервалу од 0,019 до 0,1 (mg/l) што одговара добром еколошком статусу (Графикон 2).

Квалитет речне воде у Републици Србији, у погледу нитрата, припада одличном еколошком статусу на 91% мерних места. Неповољан (растући) тренд нитрата одређен је на 23% (десет) мерних места: Земун, Текија, Брза Паланка, Радујевац (Дунав), Кусиће (Пек), Српски Итебеј (Пловни Бегеј), Љубичевски Мост (Велика Морава), Ристовац, Мојсиње (Јужна Морава) и Мртвине (Габерска река). Добро је што су средње вредности нитрата на овим мерним местима ниске и у границама су одличног еколошког статуса. Квалитет речне воде у Републици Србији, у погледу ортофосфата, не припада добром еколошком статусу на 8 (18%) мерних места. Најгоре стање је на мерним местима у АП Војводини: Бачки Брег (Плазовић) са неповољним (растућим) трендом и просечном десетогодишњом концентрацијом од 0,586 (mg/l), Хетин (Стари Бегеј) 0,389 (mg/l) и Врбица (Златица) 0,271 (mg/l) са безначајним трендом у посматраном периоду (Графикон 1).

Анализа нитрата подземних вода је урађена на 31 мерном месту на којима, у периоду 2010-2019. године, постоји континуитет у узорковању. Просечна десетогодишња концентрација већа од 50 (mg/l) није одређена ни на једном мерном месту у периоду 2010-2019. године. Релативно висока просечна десетогодишња концентрација већа од 25 (mg/l) одређена је на мерним местима Шид (Ш-1/Д) (46,5 mg/l) у сливу Саве, Нови Сад (РШ-1/1) (45,3 mg/l) у сливу Дунава и Лозовик-Влашки До (37,6 mg/l) и Обреж-Ратаре (29,8 mg/l) у сливу Мораве, (Графикон 3).

Анализом узорака подземне воде из приобаља великих река, где су антропогени утицаји из урбаних и руралних агломерација најизраженији, може се закључити да је садржај нитрата (NO3) у 2019. години прекорачен у односу на максимално допуштену концентрацију од 50 mg/l на мерним местима Зрењанин (ЗР-1/Д) (90,1mg/l) у сливу Дунава и Шид (Ш-1/Д) (51,4 mg/l) у сливу Саве. Генерално квалитет се константно побољшавао у периду 2016-2018. година, док је у 2019. години квалитет подземне воде лошији (Графикон 4). С обзиром да пољопривреда представља један од основних извора загађења вода нутријентима, даља истраживања у нашој земљи је потребно усмерити на процену дифузног загађења у оквиру планова за управљање сливовима.

[1] Гранична вредност изражена као концентрација загађујуће материје за нитрате која не сме бити прекорачена у циљу заштите здравља људи износи 50.0 mg/l NO3 (Уредба о граничним вредностима загађујућих материја у површинским и подземним водама водама и седименту и роковима за њихово достизање , “Службени гласник РС“, бр.50/12).

Индикатор се израчунава као медијана средњих годишњих вредности концентрације ортофосфата (PO4-P) и нитрата (NO3-N) у рекама, укупног фосфора (P) и нитрата (NO3-N) у језерима и акумулацијама и нитрата (NO3) у подземној води. Из вишегодишњих низова медијана, Mann – Kendall тестом и непараметријском Sen’S методом, одређује се постојање и оцена интензитета тренда.