10. Привредни и друштвени потенцијали и активности од значаја за животну средину

Индикатор приказује раст урбаних насеља преко површина урбаних насеља и становништва у њима.

Подиндикатори:

1. Површина урбаних насеља - приказује промене величине површине које заузимају урбана насеља. Он приказује површине заузете изградњом објеката и урбаном инфраструктуром, урбаним зеленим, спортским и рекреационим површинама, као и транспортном инфрастуктуром. Прате се: површина укупног урбаног подручја и површина урбаног подручја према CORINE Land Cover (CLC) класама. (притисак);
2. Проценат становништва у урбаним насељима - приказује колико становника живи у градским (урбаним) насељима у односу на укупан број становника (стање);
3. Стопа раста становништва у урбаним насељима приказује просечну годишњу промену броја становника који живе у градским (урбаним) насељима. Овај подиндикатор мери колико се брзо мења величина становништва у урбаним насељима (покретачки фактор);
4. Густина становништва у урбаним насељима (приказује колико становника живи на површини коју заузимају урбана насеља) - прати промене густине становништва у урбаним подручјима у одређеним временским периодима (притисци).

• Површина урбаних насеља 2012. године износила је 268.406 ha, односно 3,46 % површине Републике Србије, и константно је у благом порасту.
• Више од половине становништва живи у урбаним насељима, и сталан је пораст урбане популације.
• Густина становништва у урбаним насељима 2012. године је износила 1591,57 становника/km², а присутан је тренд смањења густине броја становника у урбаним насељима.

Површина урбаних насеља (П)

На територији Републике Србије (без података за АП Косово и Метохија) налази се 6.158 насеља, које настањује 7.186.862 становника. Градских насеља има 193 односно 3,13 % укупног броја насеља, а у њима живи 59,44 % укупног броја становника.

Површина урбаних насеља, односно површина урбаних морфолошких зона (УМЗ) по Corine Land Cover, 2012. године износила је 268.406 ha, односно 3,46 % површине Републике Србије (Слика 1 и Табела 1). Урбане морфолошке зоне обухватају следеће класе: (Табела 1)

1)     континуирано урбано подручје;

2)     дисконтинуирано урбано подручје;

3)     индустријске или комерцијалне јединице;

4)     путне и железничке мреже и пратеће земљиште (које су у оквиру урбаних подручја)

5)     градске зелене површине;

6)     спортски и рекреациони објекти;

7)     аеродроми (који се граниче са урбаним подручјима).

Ширење урбаних површина, односно УМЗ, у периоду 1990-2000. године, износило је 3.976 ha или на годишњем нивоу 396 ha, док је у наредном периоду 2000-2006. године годишње повећање било 1.280 ha. Током 2006-2012. године дошло до значајног пораста урбаних површина од 14.496 ha, односно на годишњем нивоу 2.416 ha. Ширење појединачних класа урбаних морфолошких зона приказано је на слици 2.

Проценат становништва у урбаним насељима (С)

Република Србија има укупно 6.158 насеља, од чега је 193 градских насеља. Укупан број становника, према попису из 2011. године, износи 7.186.862, а од тога у урбаним срединама живи 4.271.872 или 59,44 % од укупног становништва. Посматрајући по регионима највећи удео урбаног становништва имају Београдски и Јужнобачки регион (Слика 3).

Приметан је тренд раста удела урбаног становништва у укупном становништву у периоду 1990-2012. године, а најинтензивнији годишњи пораст урбаног становништва био је у периоду 2006-2012. године (Слика 3).

Густина становништва у урбаним насељима (С)

Просечна густина насељености Републике Србије (без АП Косово и Метохија) је 93 становника/km² што сврстава нашу земљу у ред средње густо насељених европских држава. Густина насељености у урбаним насељима за 2012. годину је 1591 становника/km² (Слика 4).

Приметан је тренд пада густине насељености (Слика 4), што је последица бржег ширења површина урбаних насеља од повећања урбаног становништва. Највеће смањење густине насељености бележи се у периоду 2006.-2012. године када је регистровано знатно повећање урбаних површина. Током целог периода1990-2012. године имамо просечно годишње смањење густине насељености од 9,5 становника/km². У посматраном периоду број становника у урбаним насељима је порастао за свега 57.174 становника, док је ширење урбаних површина износило 34.306 ha.

Информације о површини урбаног подручја, односно о начину и променама коришћења земљишта добијају се на основу Corina Land Cover база података. Постојећа база података покрива период од 1990-2012. године.

Површина урбаних насеља се израчунава анализом карата заснованих на снимцима Landsat сателита за CLC 1990., 2000. , 2006. и 2012. године, односно на основу тренда пораста пренамењених површина изградњом у одређеном временском раздобљу (CLC- база података промена);

Проценат становништва у урбаним насељима се рачуна као однос/количник становништва урбаних насеља и укупним становништвом на посматраном подручју (целе земље или одређене области), изражен у процентима;

Стопа раста становништва у урбаним насељима се рачуна као однос/количник Процента становништва у урбаним насељима према пописима становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији, подељен са бројем година између пописа, изражен у процентима;

Густина становништва у урбаним насељима се рачуна као однос/количник броја становника у урбаним насељима и површине урбаних насеља.

Подаци за Површина урбаних насеља се користе из CLC база података (Агенција за заштиту животне средине). Проценат становништва у урбаним насељима се преузимају из Републичког завода за статистику, док се Стопа раста становништва у урбаним насељима израчунава на основу података о Процентима становништва у урбаним насељима. Густина становништва у урбаним насељима израчунава се на основу података о броју становника у урбаним насељима (Републички завод за статистику) и површине урбаних насеља CLC база података (Агенција за заштиту животне средине).