Потрошња финалне енергије у енергетске сврхе 2016. године износила је 8,31 Mten (милиона тона еквивалентне нафте). По секторима, највише енергије се трошило у сектору домаћинства 35 %, затим индустрије 27 % и саобраћаја 25 %, док су пољопривреда и Сектор јавне и комуналне делатности и остали потрошачи (ЈКДОП) учествовали са 2 % и 11 % (Слика 1).
У односу на 2015. годину, потрошња финалне енергије повећана је за 2,85 %. Највећи раст потрошње енергије остварен је у сектору индустрије (6,5 %), док су повећања у Сектору ЈКДОП 4,59 %, а у секторима пољопривреде, домаћинства и саобраћаја су респективно 4,55 %, 0,55 % и 1,33 %. Између 1990. и 2016. године, потрошња финалне енергије смањена је за 9,7 %, а између 2010. и 2016. године за 2,57 % (Слика 2).
Потрошња финалне енергије је у 2016. години у односу на 1990. годину смањена за 9,71 %, у односу на 2000. повећана за 11,06 %, а у односу на 2010. поново нижа за 8,19 %.
У периоду од 1990. године, у сектору индустрије су видне осцилације потрошње енергената, што је условљено променом интензитета индустријске производње. Саобраћај бележи пораст потрошње нафтних деривата, што је последица повећања броја возила и веће мобилности становништва. Код домаћинстава доминира потрошња електричне енергије и биомасе (огревно дрво). ЈКДОП карактерише значајна промена у структури енергената, односно смањена је потрошња угља и нафте, а у порасту је коришћење електричне енергије. У сектору пољопривреде, као најмањем потрошачу, доминира потрошња нафте (Слика 3).
Напомена: Сви подаци за 2016. годину су процена Министарства надлежног за енергетику.