Доласци и ноћења туриста
Туризам у Србији бележи добре развојне резултате, али како Србија није дестинација „масовног туризма“ према статистичким подацима у периоду од 2001. до 2012. године туристички промет у Републици Србији је готово непромењен. Доласци се крећу око 2,1 милиона туриста годишње, а ноћења око 6,8 милиона годишње. У односу на претходну годину доласци су на истом нивоу, док су ноћења смањена за 2,4%. Домаћи туристи су чинили 61% укупног броја гостију и остварили су 72% укупног броја ноћења. [1]
Туристички промет (доласци) и боравак (ноћења) према врстама туристичких места.
Према утврђеним критеријумима, сва места се разврставају у пет категорија: главни административни центри, бањска места, планинска места, остала туристичка места и остала места.
Овим индикатором се прати туристичка популарност према врстама туристичких места у Србији, а тиме и притисци на животну средину у тим подручјима.
Туристи су највише посећивали главне административне центре (36% укупних долазака), док су највише боравили (ноћили) у бањским (31% укупних ноћења) и планинским местима (25%). Мерено бројем долазака, домаћи туристи су били најбројнији у административним центрима (36%), док су странци највише посећивали Београд (56,8%). Мерено бројем остварених ноћења, домаћи туристи су највише боравили у бањским (40,6%), а затим у планинским местима (30,8%). Страни туристи највише су боравили у Београду (51,1%).
Трендови у броју лежајева и броју ноћења
Однос броја расположивих лежајева и ноћења представља туристичку стопу заузетости лежајева. Трендови у броју лежајева и броју ноћења у Србији указују да се капацитети развијају много брже од туристичког боравка.
Из наведених података о укупном туристичком промету, може се закључити да туристичка делатност у Србији не угрожава у већој мери квалитет животне средине.
[1] Министарство финансија и привреде, 2013. године