У периоду од 1990-2006. године урбаним развојем у највећој мери су заузимана земљишта под пашњацима као и мешовита пољопривредна подручја. Урбана подручја, спортски и рекреациони објекти су заузели 351ha/годишње, индустријски и комерцијални локалитети 127 ha/годишње, путна мрежа и пратећа инфрастуктура 2 ha/годишње, док су рудници, одлагалишта отпада и градилишта заузели 239 ha/годишње.
На основу података Републичког завода за статистику Република Србија располаже са 5.092.386 ha пољопривредног земљишта што чини 65,6% њене површине. Са 3.281.591 ha доминирају оранице и баште, што чини 64,4% пољопривредне површине. Засејано је 3.059.657 ha површина, што је за 7.100 ha мање под ораницама и баштама него у 2011. години.
У структури засејаних површина највећи удео имају површине под житом 62,7%, затим под крмним биљем 14,9%, индустријским биљем 13,8% и повртним биљем 8,6%.
Разклике у структури засејаних површина у односу на 2011. годину су занемарљиве и крећу се до 0,4%.
Промена површина под пољопривредним земљиштем према категоријама коришћења показује да у десетогодишњем периоду (2003-2012) оранице и баште, воћњаци и виногради имају тренд опадања, пашњаци варирају са порастом и падом површина, док ливаде имају тренд раста за наведени период.