У 2012. години укупно је идентификовано 384 локалитета који обухватају потенцијално контаминиране локалитете (90.4%), контаминиране локалитете (7.6%) и локалитете на којима је извршена ремедијација (2.0%).
Анализа удела главних типова локализованог загађења земљишта у укупном броју идентификованих локалитета показује да највећи удео имају јавно комуналне депоније са 43.5%, затим експлоатација и прерада нафте са 22.5%, депоније индустријског отпада са 11.8% локалитета и индустријско комерцијални локалитети са 10.2%.
База података потенцијално контаминираних и контаминираних локалитета у оквиру индустрије обухвата 218 локалитета. Највећи удео у идентификованим локалитетима загађења земљишта у оквиру индустрије има нафтна индустрија са 43%, затим хемијска индустрија са 14.7% и метална индустрија са 9.6% локалитета.
Истраживање удела притисака по ресурсе и изложеност људи на потенцијално контаминираним и контаминираним локалитетима у циљу иницирања мера за смањење ризика по ресурсе и здравље људи показује да је примаран притисак на пијаће воде (подземне воде) који доводи до иницирања мера санације и ремедијације.