Потрошња финалне енергије у енергетске сврхе 2017. године износила је 9,10 Mten (милиона тона еквивалентне нафте). По секторима, највише енергије се трошило у сектору домаћинства 35%, затим индустрије 27% и саобраћаја 25%, док су пољопривреда и сектор јавне и комуналне делатности и остали потрошачи (ЈКДОП) учествовали са 2% и 11% (Слика 1).
У односу на 2016. годину, потрошња финалне енергије повећана је за 4,98%. Највећи раст потрошње енергије остварен је у сектору ЈКДОП (27%), док су повећања у секторима Индустрије, Саобраћаја и Домаћинства респективно 5,7% и 5,4% и 3,7%, док је у сектору Пољопривреде забележен пад од 39,7%.
Потрошња финалне енергије је у 2017. години у односу на 1990. годину смањена за 1,10%, али у односу на 2000. повећана за 21,64%, а у односу на 2010. за 0,57% (Слика 2).
У периоду од 1990. године, у сектору индустрије су видне осцилације потрошње енергената, што је условљено променом интензитета индустријске производње. Саобраћај бележи пораст потрошње нафтних деривата, што је последица повећања броја возила и веће мобилности становништва. Код домаћинстава доминира потрошња електричне енергије и биомасе (огревно дрво). ЈКДОП карактерише значајна промена у структури енергената, односно смањена је потрошња угља и нафте, а у порасту је коришћење електричне енергије. У сектору пољопривреде, као најмањем потрошачу, доминира потрошња нафте (Слика 3).
Напомена: Сви подаци за 2017. годину су процена Министарства рударства и енергетике.