10. Привредни и друштвени потенцијали и активности од значаја за животну средину

Потрошња финалне енергије у енергетске сврхе (енергија коју потроше крајњи потрошачи) је збир потрошње финалне енергије у свим секторима: индустрија, саобраћај, домаћинства, пољопривреда и остали потрошачи.

Индикатор може бити представљен у релативном или апсолутном смислу. Релативни допринос појединачног сектора мери се односом између потрошње финалне енергије тог сектора и укупне финалне потрошње енергије израчунате за календарску годину. На тај начин се приказује секторска потреба државе у погледу потрошње енергије.

Подиндикатори:

1. Укупна потрошња финалне енергије;
2. Структура потрошње по секторима.

1)        Потрошња финалне енергије 2016. године износила је 8,31 Mten, и повећана је у односу на 2015. годину за 2,85 %;

2)        У структури потрошње највећи удео имају домаћинства са 35 %, затим индустрија са 27 % и саобраћај са 25 %, док је учешће пољопривреде 2 % и осталих потрошача 11 %.

Потрошња финалне енергије у енергетске сврхе 2016. године износила је 8,31 Mten (милиона тона еквивалентне нафте). По секторима, највише енергије се трошило у сектору домаћинства 35 %, затим индустрије 27 % и саобраћаја 25 %, док су пољопривреда и Сектор јавне и комуналне делатности и остали потрошачи (ЈКДОП) учествовали са 2 % и 11 % (Слика 1).

У односу на 2015. годину, потрошња финалне енергије повећана је за 2,85 %. Највећи раст потрошње енергије остварен је у сектору индустрије (6,5 %), док су повећања у Сектору ЈКДОП 4,59 %, а у секторима пољопривреде, домаћинства и саобраћаја су респективно 4,55 %, 0,55 % и 1,33 %. Између 1990. и 2016. године, потрошња финалне енергије смањена је за 9,7 %, а између 2010. и 2016. године за 2,57 % (Слика 2).

Потрошња финалне енергије је у 2016. години у односу на 1990. годину смањена за 9,71 %, у односу на 2000. повећана за 11,06 %, а у односу на 2010. поново нижа за 8,19 %.

У периоду од 1990. године, у сектору индустрије су видне осцилације потрошње енергената, што је условљено променом интензитета индустријске производње. Саобраћај бележи пораст потрошње нафтних деривата, што је последица повећања броја возила и веће мобилности становништва. Код домаћинстава доминира потрошња електричне енергије и биомасе (огревно дрво). ЈКДОП карактерише значајна промена у структури енергената, односно смањена је потрошња угља и нафте, а у порасту је коришћење електричне енергије. У сектору пољопривреде, као најмањем потрошачу, доминира потрошња нафте (Слика 3).

Напомена: Сви подаци за 2016. годину су процена Министарства надлежног за енергетику.

Подаци о потрошњи финалне енергије (укупно и по секторима) преузимају се из енергетских биланса Министарства надлежног за енергетику, који се раде годишње.

Структура потрошње по секторима се израчунава као однос између потрошње финалне енергије тог сектора и укупне потрошње финалне енергије израчунато за календарску годину.

Потрошња енергије се мери у милионима тона еквивалентне нафте (Мten). Структура потрошње по секторима је приказана у облику процента (%)