Агенси који узрокују штете у шумама су биотички, абиотички и антропогени. Биотички агенси укључују инсекте и болести, дивље животиње и стоку која пасе у шуми. Абиотички агенси обухватају ватру, олују, ветар, снег, сушу, наносе блата и лавине. Антропогени агенси обухватају бесправну сечу или друге штете у шуми изазване сечом које доводе до змањења здравља и виталности шумских екосистема. Ови ефекти су дуготрајни.
Шумски пожари су један од најзначајнијих облика штета, посебно у медитеранским шумама. Иако контролисано паљење може довести до повећања биодиверзитета врста, неконтролисани шумски пожари имају веома негативне последице по екосистем, као што су дезертификација, ерозија, губитак воде.
Подиндикатор: Штете у шумама према агенсима
Према досадашњим подацима, у периоду 2011-2013. година, забележен је драстичан пораст штета изазваних инсектима и штета изазваних елемтарним непогодама. Оба параметра штета у шумама достигли су највиши ниво у последњих 10 година.
Штета настала као последица елементарних непогода повећана је за преко 60 % у односу на 2012. годину и достигла је максимални ниво у последњих 10 година. У односу на 2011. годину штета изазвана елементарним непогодама скоро 4 пута је већа.
Штета изазвана инсектима такође је највећа у последњих 10 година и већа је скоро 5 пута у односу на 2012. годину.
Притисак на шуме је исто тако појачан и интензивним туризмом и рекреативним активностима који узрокују шумске пожаре, загађење и уништавање преко загађења ваздуха, саобраћаја или испашом стоке.
Губар (Limantria dispar L.)
Према подацима Управе за шуме Министарства пољопривреде и заштите животне средине регистровано је присуство градације губара на око 175.000 ha шума на подручју Србије, од чега је око 47.000 ha под врло јаким нападом и око 22.000 ha под јаким нападом. Најинтензивнији напад губара био је у шумама источне Србије, на територији шумских газдинстава Бољевац и Ђердап.
Подиндикатор: Површина шума захваћена пожаром и дрвна запремина
Шумски пожари су један од најзначајнијих облика штета, посебно у медитеранским шумама. Иако контролисано паљење може довести до повећања биодиверзитета врста, неконтролисани шумски пожари имају веома негативне последице по екосистем, као што су дезертификација, ерозија, губитак воде.
Током 2013. изгорело је око 7400 кубних метара дрвне запремине. У односу на претходну годину када је шумским пожарима била захваћена површина од око 7500 ha, површина захваћена пожаром током 2013. била је око 564 ha.
Климатске промене, односно наизменични сушни и кишни периоди, све више актуелизују проблем шумских пожара и штета у шумама од елементарних непогода. Такође, директне штете у изгубљеној дрвној маси више немају толики значај као што је губитак општекорисних функција шума након пожара (хидролошке, заштитне, климатске, хигијенско здравствене, туристичко рекреативне итд.).
Анализом података за период 1990.-2011. године, могу се уочити изражене осцилације у величини опожарених површина шума и шумског земљишта, које се смењују у складу са временским приликама у наведеном периоду. У овом периоду највеће опожарене површине биле су 2007. године око 16 000 ha, 2000. године око 8 000 ha и 2012. године са oko 7500 ha. Али је највише дрвне запремине изгорело 2012., 2003. и 2011. године.
