4. Земљиште

Индикатор приказује начин управљања локалитетима на којима је потврђено присуство локализованог загађења земљишта. Индикатором се прати напредовање у управљању овим локалитетима кроз праћење главних загађујућих материја које утичу на квалитет земљишта и подземних вода, као и кроз реализовање процеса санације и ремедијације. Локализовано загађење везано је за подручја појачане индустријске активности, неадекватно уређена одлагалишта отпада, локалитете вађења минералних сировина, војна складишта и подручја на којима је дошло до акцидентних ситуација и загађења земљишта.

Анализа удела главних извора локализованог загађења земљишта у укупном броју показује да највећи удео имају јавно комуналне депоније са 42,78%. Резултати испитивања земљишта у непосредној близини депонија на територији  Аутономне Покрајине Војводине у периоду 2013-2015. године, показују прекорачење граничне вредности за Pb, Cd, Cu, Ni, Zn, Hg и у нешто мањем проценту  за  Cr, As и PAH-овe. У 2015. години санација и ремедијација је извршена у оквиру компаније НИС а.д., ТЕ Костолац и РБ Колубара.

На територији Републике Србије идентификовано је 423 локалитета који обухватају потенцијално контаминиране и контаминиране локалитете. Највећи удео у укупном броју локалитета имају локалитети на којима су јавно комуналне депоније са 42,78%.

У периоду 2013-2015. године у оквиру 15 општина на територији Аутономне Покрајине Војводине, Покрајински секретаријат за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине спровeо је испитивање квалитета земљишта      у  непосредној близини депонија, укупно је анализирано 78 узорака до 1 m дубине. На основу резултата може се закључити да је у околини испитиваних јавно комуналних депонија дошло до прекорачења граничних и ремедијационих вредности утврђених за земљиште („Службени гласник РС”, број 88/2010). Повишена је концентрација за Cd и PAH- ове, док су у малом броју узорака ремедијациону вредност прекорачили Pb, Ni, Zn, Cu, Cr, Hg и As.

Прeма подацима Министарства рударства и  енергетике  компанија  НИС  а.д. током 2015. године  рeализовала  је  активности вeзане за побољшање стања зeмљишта, а с тим  у  вези  санирано  је  укупно  25 примарних исплачних jама. На локациjама у оквиру територије општине Србобран и Житиштe, санирана је површина од 8.886 m2 на којој је постојало историјско загађење. На локацијама које се налазе у општини Србобран, Кикинда, Кањижа и Пожарeвац, санирано  је 14 нових исплачних jама укупнe површинe 6.077 m2. У 2015. години површина зeмљишта од 14.963 m2 враћeна је у првобитну намeну-пољоприврeдно зeмљиштe.

У оквиру радова на биолошкоj рeкултивациjи спољашњeг одлагалишта површинског копа Дрмно, Огранак термоелектране Костолац Јавног прeдузeћа „Елeктроприврeда Србиje” рeализовао je привођeњe 37 hа дeградираног зeмљишта у ораницe. Током 2015. године Oгранак  рударског  басена Колубара на површинском копу „Поље Б” спровео је пошумљавање садницама багрема на 14,57 ha. У периоду од 2008-2015. године. Министарство пољопривреде и заштите животне средине издало је сагласност за 91 пројеката санације и ремедијације. Министарство пољопривреде и заштите животне  средине  је  у  2015.  години усвојило Правилник о методологији за израду пројеката санације и ремедијације („Службени гласник РС“, број 74/2015).

Од 2006. године Агенција за заштиту животне средине је започела прикупљање података о потенцијално загађеним и загађеним локалитетима и израду Инвентара контаминираних локација који представља саставни део информационог система заштите животне средине.

Прикупљени подаци обухватају локалитете на којима су испољени процеси деградације и деструкције и то:

• одлагалишта отпада,
• локације привредних субјеката-оператера, односно локације чије загађење проузрокују активне или неактивне инсталације, или оператери у чијем су окружењу депоноване опасне материје;
• локације удеса, односно локације загађене услед ванредних догађаја, укључујући и кварове;
• индустријски девастиране локације (brownfield локације) на којима су се обављале делатности које су могле да контаминирају земљиште.

Подаци се прикупљају преко локалних самоуправа и индустрија на основу Упитника за утврђивање контаминираних локација. Циљ израде Инвентара је да обезбеди систематизоване податке о изворима загађења, као што су тип, количине, начин и место испуштања загађујућих материја у земљиште, како би могле да се имплементирају мере превенције, санације и ремедијације.

Агенција за заштуту животне средине ради на побољшању методологије за прикупљање података, њиховом квалитету и систематизацији.

Индикатор се израђује анализом прогреса у управљању
контаминираним локалитетима који је изражен кроз:

1. Укупан број потенцијално загађених локалитета;
2. Број локалитета на којима су извршена прелиминарна
истраживање у %;
3. Број локалитета на којима су извршена детаљна истраживања (у%)
4. Број локалитета на којима се предузимају мере санације и
ремедијације

5. Број локалитета на којима је извршена ремедијација ( у %);
6. Трошкови и процењени трошкови санације (RSD);
7. Удео главних типова локализованих извора загађења земљишта у
укупном броју идентификованих локалитета (у %);
8. Удео индустријских грана у локализованом загађењу земљишта
(%);
9. Главне загађујуће материје које утичу на загађење земљишта и
површинских вода.