1. Ваздух и климатске промене

Индикатор показује укупну емисију, тренд и понор директних и индиректних гасова са ефектом стаклене баште. Директни гасови са ефектом стаклене баште (CO2, N2O, CH4, SF6, HFC, PFC) су гасовити састојци атмосфере који апсорбују и реемитују инфрацрвено зрачење и у атмосферу доспевају природним путем или као последица људских активности. Индиректни гасови са ефектом стаклене баште (CO, SO2, NOx и NMVOC) су гасовити састојци атмосфере, који представљају прекурсоре озона, сулфата и аеросола, а утичу на климатске промене. Потенцијалом глобалног загревања изражава се утицај сваког од гасова на глобално загревање.

На основу приказаних података, укупна емисија, у базној 1990. години, не рачунајући нето одстрањене количине CO₂ износила је 80 803 GgCO₂eq. Највећи део, 77,69% од укупних емисија, последица је емисија из енергетског сектора. Сектор пољопривреде, је имао учешће од 14,64 % од укупне емисије. Емисија услед хемијских реакција из индустријских процеса, из производње и потрошње минералних полуфабриката, као што су цемент, креч, кречњак и натријум-карбонат; производње хемијских производа, пре свега амонијака и производње челика/осталих метала, процењена је на 5,28 % од укупне емисије. Емисије на депонијама комуналног отпада и из муљног отпада износиле су 2,39 % од укупне емисије на националном нивоу.

Инвентар емисија GHG урађен је према Ревидованом IPCC упутству за израду инвентара из 1996. године, Тиер 1 методи. У изради инвентара коришћено је и IPCC Упутство добре праксе и управљање несигурностима у националним инвентарима гасова са ефектом стаклене баште и IPCC Упутство добре праксе у коришћењу земљишта, промени коришћења земљишта и шумарству.

У оквиру Тиер 1 методе коришћене су међународно препоручене вредности за доњи топлотни ефекат и емисионе факторе за сва фосилна горива, осим за нискокалорични лигнит из површинске експлоатације. Лигнит из површинске експлоатације у Републици Србији, услед својих карактеристика, има значајно нижи доњи топлотни ефекат и већу вредност емисионог фактора у односу на међународно препоручену вредност.

Полазећи од захтева UNFCCC Упутства за извештавање и према расположивости података, припремљен је инвентар GHG за 1990. годину, као базну годину, и за 1998. годину. Као друга година изабрана је 1998. година, јер су статистички и други извори података најадекватнији за приказ стања емисија у Републици Србији и истовремено задовољавају захтеве IPCC Методологије за израду инвентара.

Укупна емисија, у базној 1990. години, не рачунајући нето одстрањене количине CO₂ износила је 80 803GgCO ₂eq.

Највећи део, 77,69% од укупних емисија, односно 62 776GgCO₂eq, последица је емисија из енергетског сектора. Сектор пољопривреде, је због релативно интензивне пољопривредне производње (биохемијским процесима у сточарству и земљорадњи) у 1990. години емитовао 11 827 GgCO₂eq или изражено у процентима: 14,64 % од укупне емисије. Емисија услед хемијских реакција из индустријских процеса, из производње и потрошње минералних полуфабриката, као што су цемент, креч, кречњак и натријум-карбонат; производње хемијских производа, пре свега амонијака и производње челика/осталих метала, процењена је укупно на 4 270,8GgCO₂eq или 5,28 % од укупне емисије. Емисије на депонијама комуналног отпада и из муљног отпада најмање су доприносиле укупним емисијама 1990. године. Ове емисије биле су на нивоу од 1 929,5GgCO₂eq односно 2,39 % од укупне емисије на националном нивоу.

С обзиром да је процењена нето количина одстрањеног С02 у 1990. години у шумском комплексу Републике Србије 6 665 ГгЦ0₂еq нето емисија GHG за 1990. годину за Републику Србију износила је 74 138 GgC02eq.

Укупна емисија угљен-диоксида у 1990. години износила је 62 970 Gg (не рачунајући емисије процесима конверзије односно пожарима у шумским комплексима од 99 Gg CO₂). Емисије настајале сагоревањем фосилних горива за енергетске сврхе биле су 59 259 Gg или 94,1% од укупне количине CO₂, а хемијским процесима у индустрији 3 711 Гг тј. 5,89% (слика 1.3.) Највећа емисија (37 559Gg) од укупне емитоване количине CO₂, од 59,64%, настајала је као последица активности у енергетској индустрији.

Процењена нето количина одстрањеног CO2 у 1990. години у шумском комплексу Републике Србије била је 6 665 Gg.

Укупна емисија метана у 1990. години износила је 432,46 Gg. Највећи проценат емисија метана, 44,89 % од укупне емисије или 194,13 Gg, ослобођен је као резултат биохемијских процеса у пољопривреди. Енергетски сектор емитовао је 36,44 %, сектора отпад 18,55 % (80,22 Gg), а хемијски процеси у индустрији 0,12 % (0,53 Gg).

Укупна емисија азот-субоксида у 1990. години процењена је на 28,23 Gg, од чега је из: биохемијских процеса у пољопривреди долазило 88,55 % (25,0 Gg), хемијских процеса у индустријским постројењима 6,27% (1,77Gg), биохемијских процеса током разградње отпада 2,8% (0,79 Гг) и процеса сагоревања фосилних горива у енергетске сврхе 2,37% (0,67 Gg).

Према расположивим подацима у Републици Србији није постојала производња синтетичких гасова у 1990. години.

Укупне емисије азотних оксида (не рачунајући азот-субоксид), у 1990. години, биле су 208 Gg, од чега из сектора: енергетике тј. процес сагоревања фосилних горива у енергетске сврхе 197 Gg или 95 %, пољопривреде 3,4 % (7 Gg) и хемијских процеса у индустријским постројењима 1,5 % (3 Гг) од укупне емитоване количине.

Укупна емисија угљен-моноксида у 1990. години била је 644 Gg. Сектор енергетике тј. процес сагоревања фосилних горива у енергетске сврхе био је највећи емитер угљен - моноксида са 489 Гг или 75,9 % од укупне емитоване количине. Преостале емисије резултат су, пре свега, спаљивања остатака биомасе из пољопривреде производње на пољима 152 Gg или 23,6%, хемијских процеса у индустријским постројењима 2 Gg или 0,31% и шумских пожара 1 Gg или 0,2%

Укупна емисија NMVOC је у 1990. години била 271 Gg. Највећи допринос емисијама, од 157 Gg тј. 57,9 % од укупне годишње емисије био је последица физичко-хемијских процеса у индустрији.

Укупна емисија сумпорних оксида у 1990. години била је 490 Gg. Највећи проценат, 95,1% (466 Gg), од укупних емисија био је резултат процеса експлоатације и коришћења фосилних горива у енергетска сврхе. Из хемијских процеса производње сумпорне киселине и мањим делом у осталим индустријским постројењима емитовано је збирно 4,8% од укупне годишње емисије сумпорних оксида односно 24 Гг.

Укупна емисија GHG у Републици Србији у 1998. години износила је 66 346 GgCO₂eq, не рачунајући нето одстрањене количине CO₂, у шумском комплексу. Највећи проценат емисија 76,19 % (50 549GgCO₂eq) од укупних емисија GHG, био је из енергетског сектора. Сектор пољопривреде доприносио је укупним емисијама са 14,32% (9 500GgCO2eq), сектор индустријски процеси са 5,46% (3 620GgCO₂eq) (слика 1.4.).

С обзиром да је процењена нето количина одстрањеног CO₂ у 1998. години у шумском комплексу Републике Србије 8 661GgCO₂eq, нето емисија GHG за 1998. годину била је на нивоу 56 809 GgCO2eq

Укупна емисија угљен-диоксида у 1998. години била је 50 605Gg, од чега је 47 430 GgCO₂ односно 93,73% емитовано из енергетског сектора, а преосталих 3 176 GgCO₂ или 6,27% из индустријских процеса.

Од укупне емисије метана (424,52 Гг) 1998. године, највећи део 39,48 % или 167,61 Gg емитован је из сектора пољопривреде; 33,11 % или 140,57 Gg из енергетског сектора; 27,25% или 115,71 Gg емисијом депонијског гаса, а 0,15 % тј. 0,63 Gg из индустријских хемијских процеса.

Емисије азот-субоксида (22,02 Gg) 1998. године углавном су долазиле из сектора пољопривреде 87,6 % или 19,29 Gg, а преосталих 13,4 % или 2,73 Gg укупно из индустријских хемијских процеса, разградњом органских материја из отпадних вода и, најмање, сектора енергетике.

У доступним званичним документима не постоји евиденција о увозу и потрошњи односно расположивим количинама синтетичких гасова па одговарајућа емисија није могла бити процењена.

Укупна емисија индиректних GHG (NO_x, CO, NMVOC, i SO_x) у 1998. години била је: азотних оксида (не рачунајући азот-субоксид) 165 Gg; угљен-моноксида 446 Gg; NMVOC 113 Gg и сумпорних оксида 370 Gg. Сектор енергетике, сагоревањем фосилних горива је доминантно учествовао у емисијама свих индиректних GHG. У емисији азотних оксида са 94,55 %, угљен моноксида са 70,32 %, у NMVOC са 64,35 % и сумпорних оксида са 98,2 %.

Укупан тренд емисије гасова са ефектом стаклене баште у Републици Србији у 1998 години, у односу на 1990. годину, био је -21,8 % за случај без рачунања одстрањених количина у шумском комплексу (LUCF). Овакав Укупни тренд емисија последица је специфичних националних околности, карактеристичних за овај период, и тиме условљеним смањењем свих привредних и других делатности односно смањењем емисије GHG.

Рачунајући и одстрањене количине угљен-диоксида у шумском комплексу, Укупан тренд емисије GHG у Републици Србији у 1998 у односу на 1990. годину био је -28.5%.

Несигурност прорачуна емисије ГХГ за 1990. годину одређена је prema IPCC Good Practice Guidance and Uncertainty Management in National Greenhouse Gas Inventories, Tier 1 Method. На основу овог прорачуна процењена несигурност прорачуна укупне емисије GHG у Републици Србији за 1990. годину износи 10,5 %.

Поређење резултата прорачуна енергије расположивог/сагорелог фосилног горива у енергетском сектору и емисије угљен-диоксида према Reference Approach i Sectorial Approach за 1990. и 1998 годину указује на релативно мало одступање у емисији CO2 (1,92 % за 1990. годину и 1,05 % за 1998. годину) тј. на задовољавајућу тачност извршене процене.

У току је израда II Националне комуникације Републике Србије (2NC) према Оквирној директиви о климатским променама и First biennial update report-a (FBUR). У Агенцији је урађен Инвентар гасова стаклене баште за период 1990 – 2013 година који ће бити део комуникације. Коришћена је методологија 2006 IPCC Guidelines for National Greenhouse Gas Inventories и друге релевантне методологије Међународног панела за климатске промене. За прорачун је примењен 2006 IPCC Inventory Software.

У оквиру пројекта реализује се више пројеката који имају за циљ унапређивање инвентара као што су:

• Одређивање националних емисионих фактора за горива која се користе у Србији
• Прелазак са Tier 1 на Tier 3 методологију за Енергетски сектор
• Прелазак са Tier 1 на Tier 2 методологију за сектор пољопривреде.

Укупна количина емитованих гасова са ефектом стаклене баште се приказује према секторима:

• енергетика;
• индустријски процеси;
• примена растварача;
• коришћење земљишта и промене у коришћењу земљишта и шумарство;
• пољопривреда;
• управљање отпадом.

Количина емитованих директних гасова са ефектом стаклене баште се израчунава множењем обима активности са одговарајућим емисионим фактором.

Ei = A × EFi, gde su:

Ei - emitovana količina zagađujuće materije

i - zagađujuća materija

A - obim aktivnosti

EFi - emisioni faktor odgovarajuće zagađujuće materije.

Подаци се прикупљају и обрађују у складу са методологијом IPCC, према Оквирној конвенцији Уједињених нација о промени климе и методологијом EMEP/EEA, према UNECE Конвенцији о прекограничном загађењу ваздуха на великим удаљеностима и Директиви 2001/81/EC о националним квотама емисија за одређене загађујуће материје у атмосфери (Directive 2001/81/EC of the European Parliament and of the Council of 23 October 2001 on national emission ceilings for certain atmospheric pollutants).