9. Одрживо коришћење природних ресурса

Индикатор обухвата више подиндикатора. Избор индикатора за оцену ризика од деградације земљишта  врши се на бази очекиваног стања или резултата предходних истраживања.

Подиндикатори:

• Степен угрожености земљишта од ерозије;
• Степен угрожености земљишта од губитка органске материје;
• Степен угрожености земљишта са ризиком од збијања земљишта;
• Степен угрожености земљишта са ризиком од заслањивања и/или алкализације;
• Степен угрожености земљишта од клизишта, осим клизишта која могу настати рударским активностима за време трајања активности;
• Степен угрожености земљишта од ацидификације;
• Степен угрожености земљишта од хемијског загађења.

Подиндикатор: Угрожености земљишта од хемијског загађења

У 2021. години праћен је степен угрожености земљишта од хемијског загађења у урбаним зонама у седам јединица локалне самоуправе, укупно је испитано 189 узорака земљишта. Најчешће прекорачење граничних вредности забележено је за Ni, Cu, Cr, Zn, Cd, Pb, As и Hg.

Процес клижења је један од најзначајнијих геолошких хазарда на подручју Балкана и Републике Србије. Појаве нестабилности и еродибилности утврђене су и на теренима велике урбанизованости и велике привредне активности. Ове појаве често су резултат и неадекватног коришћења земљишта, оне доводе до угрожавања људи, деградације земљишта и целокупне природе на подручјима на којима су заступљене.

На територији града Београда резултати показују прекорачење граничне вредности за  Zn, Cu, Ni, Cr и Hg у зони прометних саобраћајница, изворишта водоснабдевања, индустријској зони, рекреационој зони, док  је ремедијациона вредност прекорачена за Zn, Cu, Ni и  As у зони прометних саобраћајница, идустријској и рекреационој зони.

У граду Панчеву је прекорачена гранична вредност за Cu, Zn, Ni и Cr у узорцима земљишта у индустријској зони, у близини депонија, рекреационој зони и зони пољопривредног земљишта. Ремедијациона вредност није прекорачена ни у једном узорку.

На територији града Крушевца повишене су концентрације у узорцима земљишта у индустријској зони у зони прометних саобраћајница, стамбеној зони и зони пољопривредног земљишта за Pb, Zn, Cu, Ni, Сr, Cd и Hg, док су ремедијационе  вредности прекорачене за Ni у индустријској зони у једном узорку, стамбеној зони у једном узорку и зони пољопривредног земљишта у три узорка.

У граду Чачку највише концентрације Zn, Cu Ni, Сr, Hg и As су у индустријској зони и зони прометне саобраћајнице. Ремедијациона вредност није прекорачена ни у једном узорку.

На територији  града Смедерева гранична вредност је прекорачена за Pb, Cd, Zn, Cu, Ni и Сr, у стамбеној, рекреационој, индустријској и зони педагошке установе, у близини депонија, изворишта водоснабдевања и пољопривредном земљишту. Ремедијациона вредност није прекорачена ни у једном узорку.

У општини Сурдулица су прекорачене граничне вредности за Zn и Ni у зони пољопривредног земљишта и зони педагошких установа. Ремедијациона вредност није прекорачена ни у једном узорку.

Граничне вредности у Новом Пазару прекорачене су за Ni и Pb у индустријској зони, рекреационој зони и зони педагошке установе. Ремедијациона вредност није прекорачена ни у једном узорку.

Праћење деградације земљишта услед присуства клизишта реализује се у оквиру пројекта „Катастар клизишта” са циљем прикупљања информација неопходних за праћење промена клизишта у времену, као најзначајнијих егзодинамичких појава нестабилности на простору већине градских општина. Површина од ~ 40.000km² представља територију која треба да буде предмет истраживања по пројекту. Процењује се да је око ~ 35% ове територије захваћено неким видом појава нестабилности, које треба да буду регистроване. До сада је обрађено 7000 km² терена, односно 7700 катастарских целина. У свакој катастарској целини, у просеку, налази се три клизишта; што укупно износи 231.00 обрађених клизишта. Основа процеса управљања ризиком од клизишта су анализа и процена хазарда од клижења терена.

У 2021. години у складу са програмом истраживања изведена је евиденција клизишта и нестабилних падина на површини од 94km². Евиденција клизишта и нестабилних падина обухватила је део територије општина Мионица и Љиг. Овим радовима изведена је евиденција свих појава нестабилности, процена услова и могућности активирања процеса клизања и дефинисање геометрије клизишта, процена могуће штете које би проузроковало активирање процеса клизања. На територији општине Мионица издвојено је 24 катастарских целина, а на територији општине Љиг издвојено је 217 катастарских целина. На слици су приказане појаве нестабилности и еродираности терена општина Мионица и Љиг.

Урбана земљишта имају карактеристике које се разликују од земљишта у природним срединама. Ове карактеристике укључују: велика вертикална и просторна варијабилност; модификована структура која води до сабијања; присуство површинске коре која тежи да буде непропусна; модификована реакција земљишта; ограничено проветравање и одвод воде; нарушен циклус хранљивих материја и модификована активност земљишних организама; присуство антропогених материјала и других загађивача; и модификовани температурни режим земљишта.

Интеракција ових карактеристика доводи до проблема у управљању вегетацијом у урбаним срединама. Из тог разлога циљ управљања и планирање коришћења земљишта у урбаним срединама мора бити у правцу добијања земљишта отпорног на збијање које може да обезбеди довољне количине воде на одговарајући начин, док истовремено има адекватано проветравање за нормално кореново дисање.

Даље, план треба да обезбеди довољан обим земљишта у конфигурацији која побољшава опстанак и помаже једноставност и ниску цену одржавања. План управљања треба да обезбеди заштиту површина у подручјима која су високо-коришћена. Додатни посао је у дефинисању одговарајућег земљишта за сваки вид коришћења.

Подидикатори се оцењују се на основу општих елемената за оцену ризика од деградације земљишта који су дати у Уредби о Програму системског праћења квалитета земљишта, индикаторима за оцену ризика од деградације земљишта и методологије за израду ремедијационих програма ("Службени гласник РС бр. 88/10).

Методологија за израчунавање степена угрожености земљишта базира се на емпиријским подацима или моделовању. Ако се користи моделовање, онда модели морају бити потврђени упоређивањем резултата на бази емпиријских података, који нису коришћени за развој самих модела. Мерења, односно математички методи и инжењерска процена морају бити у складу са релевантном националним, европским и/или међународним упутствима и стандардима.

Степен угрожености земљишта од хемијског загађења одређује се на основу вредности загађујућих материја у подземним водама и вредности коцентрација опасних и штетних материја и вредности које могу указати на значајну контаминацију земљишта.