9. Одрживо коришћење природних ресурса

Равнотежа између годишњег запреминског прираста и сече дрвећа из шума доступних за употребу. Индикатор показује одрживост коришћења шума.

Подиндикатори:

1. Однос прираста и сече. Однос годишњег прираста дрвне масе и сече.

2. Површина пошумљавања и попуњавања. Регенерисана површина шуме једнодобним или разнодобнм изданцима класификована према типу вегетације.У хектарима и/или броју стабала.

3. Годишња запремина и површина за сечу/пошумљавање. Однос сече и пошумљавања у (ha) и метрима кубним (m3).

• Однос годишњег запреминског прираста (око 9 милиона m³) и годишње сече (2 700 000 m³) је мањи од 3:1
• Током 2013. године у Србији је пошумљено око 2200 ha шумског земљишта

Подиндикатор: Однос прираста и сече

Веома важан индикатор одрживости производње дрвета као и потенцијала за будућу доступност дрвета je однос прираста и сече дрвета у шумама. За  дуготрајну одрживост, годишња сеча не сме прећи ниво годишњег раста.

Прираст

Запремина дрвне масе у шумама Србије износи око 363 милиона m³, што је око 161 m³/ha. У лишћарским шумама око 159 m³/ha, док је у четинарским шумама запремина око 189 m³/ha. Годишњи запремински прираст је око 9 милиона m³, што је око 4 m³/ha. У лишћарским шумама око 3.7 m³/ha, док је у четинарским шумама запремински прираст око 7.5 m³/ha. У зависности од продуктивности врсте, старосне структуре и мешовитости врста, као и структуре власништва, годишњи прираст је веома различит.

Сеча

Најзначајнији индикатор шумарства као привредног сектора, али истовремено и индикатор антропогеног притиска је сеча шума. У току 2013. године у шумама Србије посечено је око 2 700 000 m³ дрвета. У односу на 2008. и 2009. годину сеча се повећава за око 100 000 m³годишње, али је сеча још увек мања него 2000.године. Анализом тренда сече шума у последњих 30-ак година уочава се да се сеча у последњих десетак година, према подацима Републичког завода за статистику креће у опсегу од 2 500 000 до 2 800 000 m³ што је мање него у периоду седамдесетих и осамдесетих година прошлог века. Незваничне процене експерата су нешто више од званичних података и крећу се у опсегу око 3 000 000 m³годишње.

Веома је важно нагласити да је опсег сече око једне трећине годишњег запреминског прираштаја дрвне запремине шума.

Однос годишњег запреминског прираста (око 9 милиона m³) и годишње сече (2 600 000 m³) је мањи од 3:1. Овакав однос прираста и сече може се сматрати задовољавајућим, како с аспекта дрвне запремине која остаје за будућност, тако и с аспекта квалитета шумских екосистема.

Подиндикатор: Пошумљавање

Природна регенерација учествује у очувању генетичког диверзитета и побољшава природну структуру и еколошку динамику врста. Мада треба узети у обзир и то да природна регенерација не задовољава увек квалитет управљања и постизање економских циљева.

Током 2013. године у Србији је пошумљено око 2200 ha шумског земљишта, што је незнатно више него у претходној години, али мање него 2011. године. Важно је нагласити да је овај интензитет пошумљавања скоро 8000 ha мањи него 2007. године и периода осамдесетих година прошлог века, када је годишње пошумљавано око 10 000 ha.

За пошумљавање и попуњавање употребљено је око 4 милиона комада садница, од чега око 3,1 милион садница четинара и то највише смрче. Од око 0,9 милиона садница лишћара највише је употребљено садница багрема и топола.

Годишњи прираст обрачунава се према методологији Националне Инвентуре шума (UNECE/FAO критеријуми). Годишња сеча према методологији Републичког завода за статистику.