1. Ваздух и климатске промене

Индикатор представља одступање средње годишње температуре ваздуха за подручје Републике Србије у односу на климатолошку нормалу 1961-1990. Индикатор је директно повезан са стањем  климатског система и показује тренд промена средње годишње температуре ваздуха.
Подиндикатори:
1. Максимална температура ваздуха;
2. Минимална температура ваздуха.

Климатски систем је систем глобалних размера, сваки поремећај у систему на једном делу планете има сложени, не линеарни, одраз на друге делове планете и саставне делове климатског система. Вишедеценијски подаци добијени систематским метеоролошким мерењима једини пружају могућност валидног оцењивања садашњег стања и његовог поређења са претходним периодима.

Глобално отопљавање је присутно у целом климатском систему. Одраз  глобалног отопљавања на подручје Републике Србије се манифестује детектованим тенденцијама пораста температуре ваздуха;  по подацима из периода 1951 – 2013, најинтензивнији пораст годишње  температуре ваздуха, 2.0 – 2.5 ^оС/100 год,  је присутан на северу земље, подручју Лознице, ширем подручју Београда и подручју Неготинске крајине. Раст летњих температура ваздуха  је интензивнији од  раста годишњих.   Лето 2013. било је то двадесетчетврто, узастопно од 1990, топлије лето од просека.

Оцена топлотних услова на подручју Србије током 2013. године извршена је  преко нормализованих одступања годишње температуре ваздуха.   Одступања су одређивана у односу на стандардне климатолошке нормале из периода 1961-1990.  Анализиран је период  године  као целина  (јануар-децембар) и лета (јун, јул и август).

Нормализовано одступање средње годишње температуре ваздуха за 2013. је позитивно и веће од  3, што указује да је и 2013. година у Србији била  екстремно топла у односу на нормалу.

Нормализовано одступање средње летње температуре ваздуха 2013  године у Србији је позитивно и  веће  од  2, што указује да је  лето 2013. било  топло у поређењу са  нормалом 1961-1990.  Било је то двадесетчетврто, узастопно од 1990, топлије лето од просека.

При анализама тенденција климатских  елемената  пожељно је располагати што дужим низовима метеоролошких мерења и осматрања.  Такву погодност нам пружају резултати  систематских метеоролошких мерења и осматрања вршених на Метеоролошкој опсерваторији Београд.

Оцена топлотних услова на подручју Београда током 2013. године, извршена по истој методологији,  указује  да је 2013. била  још једна екстремно  топла  година у односу на нормалу.

Резлтати анализе дугог низа података МО Београд  указују на  много ниже вредности годишњих температура ваздуха у претходним деценијама.

Изражен тренд раста температуре ваздуха присутан је на целом подручје Србије. Географска расподела знака и интензитета тренда годишњих температура ваздуха у Републици Србији, по подацима из периода 1951 – 2013,  указује  да  доминира позитиван тренд различитог интензитета. Најинтензивнији позитиван тренд температуре ваздуха, 2.0 – 2.5 ^оС/100 год,  је присутан на северу, подручју Лознице, ширем подручју Београда и подручју Неготинске крајине. У периоду после 1991.  ове  тенденције су још интензивније.

Тренд летњих (ЈЈА) температура ваздуха, такође, има изражен позитиван тренд. Подручја у којима  температура ваздуха током лета најбрже расте су иста као у случају годишњих температура, с тим да је интензитет, по подацима из периода 1951 – 2013,  већи  3.0 – 4.0 ^оС/100 год.

Климатске промене, спознаја утицаја и планирање адекватног одговора представљају један од највећих изазова овога века. Процене указују да ће подручје Србије бити изложено утицајима који могу имати последице на цело друштво.

Индикатор се рачуна из сатних/дневних/годишњих података о температури ваздуха измерених у мрежи метеоролошких станица за појединачну годину и просека за период 1961-1990.