2. Воде

Индикатор прати концентрације ортофосфата (PO4-P) и нитрата (NO3-N) у рекама, укупног фосфора (P) и нитрата (NO3-N) у језерима и акумулацијама и нитрата (NO3) у подземној води и обезбеђује оцену стања површинских и подземних вода у погледу концентрације нутријената. Користити се за приказивање актуелне просторне варијације нутријената и њихових дугорочних трендова.

На основу анализе резултата вишегодишњег мониторинга (2011-2020), концентрације ортофосфата (PO4-P) и нитрата (NO3-N) у рекама крећу се у оквиру граничних вредности прописаних за класу I и II, што одговара одличном и добром еколошком статусу.[1]

Постојеће базе података нису довољно поуздане за процену утицаја садашње и будуће експлоатације на промену квалитета и квантитета подземних вода у Србији. Генерално се може рећи да програм мониторинга према обиму и садржају не одговара садашњем стању угрожености квалитета подземних вода, пре свега од утицаја загађених речних токова, урбано-индустријских агломерација и утицаја агротехничких мера у пољопривредним реонима.

[1] Према Уредби о граничним вредностима загађујућих материја у површинским и подземним водама водама и седименту и роковима за њихово достизање , “Службени гласник РС“, бр.50/12 (граничне вредности за класу III : нитрати = 6 mg N/l, ортофосфати = 0,2 mg P/l, Прилог 1, Табела 1).

Анализа нитрата је урађена на 43 мерна места на којима, у периоду 2011-2020. године, постоји континуитет у узорковању. Безначајан тренд медијана нитрата одређен је на сливу Дунава и на целој територији Републике Србије, док је на сливовима Саве и Мораве одређен растући (неповољан) тренд. Добро је што се вредности медијана крећу се у интервалу од 0,5 - 1,31 (mg/l) што одговара одличном и добром еколошком статусуАнализа ортофосфата је урађена на 43 мерна места на којима, у периоду 2011-2020. године, постоји континуитет у узорковању. На свим сливним подручјима и на целој територији Републике Србије одређен је безначајан тренд ортофосфата. Вредности медијана ортофосфата крећу се у интервалу од 0,019 до 0,1 (mg/l) што одговара добром еколошком статусу (Графикон 2).

Квалитет речне воде у Републици Србији, у погледу нитрата, припада одличном еколошком статусу на 91% мерних места. Неповољан (растући) тренд нитрата одређен је на 28% (дванаест) мерних места: Брза Паланка и Радујевац (Дунав), Кусиће (Пек), Јамена и Шабац (Сава), Љубичевски Мост (Велика Морава), Краљево (Западна Морава), Ристовац и Мојсиње (Јужна Морава), Димитровград (Нишава), Трнски Одоровци (Јерма) и Мртвине (Габерска река). Добро је што су средње вредности нитрата на овим мерним местима ниске и у границама су одличног еколошког статуса. Квалитет речне воде у Републици Србији, у погледу ортофосфата, не припада добром еколошком статусу на осам (19%) мерних места. Најгоре стање је на мерним местима у АП Војводини: Бачки Брег (Плазовић) са безначајним трендом и просечном десетогодишњом концентрацијом од 0,585 (mg/l), Хетин (Стари Бегеј) 0,392 (mg/l) са безначајним трендом и Врбица (Златица) 0,246 (mg/l) са повољним (опадајућим) трендом у посматраном периоду (Графикон 1).

Анализа нитрата подземних вода је урађена на 32 мерна места на којима, у периоду 2011-2020. године, постоји континуитет у узорковању. На целој територији Републике Србије и на свим сливним подручјима, забележен је безначајан тренд нитрата што значи да нема битних промена квалитета. Просечна десетогодишња концентрација већа од 50 (mg/l) одређена је само на мерном месту Шид (Ш-1/Д) (51,7 mg/l) у сливу Саве у периоду 2011-2020. године. Релативно висока просечна десетогодишња концентрација већа од 25 (mg/l) одређена је на мерним местима Нови Сад (РШ-1/1) (30,9 mg/l) и Зрењанин (ЗР-1/Д) (26,7 mg/l) у сливу Дунава и Лозовик-Влашки До (40 mg/l) и Обреж-Ратаре (27,4 mg/l) у сливу Мораве (Графикон 3).

Анализом узорака подземне воде из приобаља великих река, где су антропогени утицаји из урбаних и руралних агломерација најизраженији, може се закључити да је садржај нитрата (NO3) у 2020. години прекорачен у односу на максимално допуштену концентрацију од 50 mg/l само на мерним местима Зрењанин (ЗР-1/Д) (97,4 mg/l) у сливу Дунава и Лозовик-Влашки До (51,4 mg/l) у сливу Мораве. Генерално квалитет се константно побољшавао у периду 2016-2018. година, док је у 2020. години квалитет подземне воде лошији него у 2019. и 2018. години (Графикон 4). С обзиром да пољопривреда представља један од основних извора загађења вода нутријентима, даља истраживања у нашој земљи је потребно усмерити на процену дифузног загађења у оквиру планова за управљање сливовима.

[1] Гранична вредност изражена као концентрација загађујуће материје за нитрате која не сме бити прекорачена у циљу заштите здравља људи износи 50.0 mg/l NO3 (Уредба о граничним вредностима загађујућих материја у површинским и подземним водама водама и седименту и роковима за њихово достизање , “Службени гласник РС“, бр.50/12).

Индикатор се израчунава као медијана средњих годишњих вредности концентрације ортофосфата (PO4-P) и нитрата (NO3-N) у рекама, укупног фосфора (P) и нитрата (NO3-N) у језерима и акумулацијама и нитрата (NO3) у подземној води. Из вишегодишњих низова медијана, Mann – Kendall тестом и непараметријском Sen’S методом, одређује се постојање и оцена интензитета тренда.