10. Привредни и друштвени потенцијали и активности од значаја за животну средину

Укупна потрошња примарне енергије представља потребну количину енергије да се задовољи потрошња у земљи. Израчунава се као збир бруто потрошње свих енергената (угаљ, нафта, гас, хидропотенцијал, биодизел, геотермална енергија, соларна енергија, огревно дрво, итд.). Релативно учешће појединачних енергената се мери односом између потрошње енергије пореклом из тог енергента и укупне потрошње примарне енергије, а израчунава се за календарску годину.

Подиндикатори:

1. Укупна потрошња примарне енергије и потрошња свих појединачних енергената (угаљ, нафта, гас, хидропотенцијал, биодизел, геотермална енергија, соларна енергија, огревно дрво);
2. Структура потрошње примарне енергије према енергентима;
3. Просечна годишња стопа раста за различите енергенте.

Након значајног пада потрошње енергије почетком деведесетих, период од 1998. карактерише тренд пораста потрошње, тако да јеУ 2016. години потрошња примарне енергије износила 15,33 милиона тона еквивалентне нафте (Mten), а у односу на 2015. годину повећана је за 3,6 %;

У структури потрошње примарне енергије доминира учешће фосилних горива са 87,6 %, док учешће обновљивих извора енергије износи 12,4 %.

У 2016. години потрошња примарне енергије износи 15,33 милиона тона еквивалентне нафте (Mten) (Слика 1). У односу на 2015. годину потрошња енергије повећана је за 3,6 %.

У структури потрошње примарне енергије (ПЕ) константно доминирају фосилна горива, и у 2016. години, учешће је износило 87,6 %. Потрошња угља и лигнита износи 7,70 Mten, а у односу на 2015. годину је већа за 0,3 %. Укупна потрошња нафте од 3,76 Mten такође је у порасту у односу на претходну годину за 8,8 %. Потрошња природног гаса је 2016. године износила 1,97 Mten, што је повећање за 12,6 % у истом периоду.

Учешће обновљивих извора енергије у потрошњи примарне енергије је 12,36 %. (Слика 2). Потрошња обновљивих извора енергије у 2016. години износи 1,89 Mten и нижа је у односу на потрошњу 2015. године за 0,8 % (Слика 3).

Сви подаци за 2016. годину су процена Министарства надлежног за енергетику.

Индикатор приказује податке о укупној (бруто) потрошњи примарне енергије, као и о потрошњи примарне енергије по енергентима. Ниво, развој и структура потрошње примарне енергије дају индикацију у којој мери се смањују или повећавају притисци на животну средину узроковани производњом и потрошњом енергије. Систем примарне енергије обухвата домаћу производњу и нето увоз примарне енергије.

Сви подаци за 2016. годину су процена Министарства надлежног за енергетику.

Meтoдoлoгиja зa oбрaчун индикaтoрa

Подаци о потрошњи примарне енергије (укупно и по енергентима) за Србију преузимају се из енергетских биланса Министарства надлежног за енергетику, који се раде годишње.

Просечна годишња стопа раста за различите енергенте се израчунава према формули:

[(Epg/Ebg) ^1/Brg -1] x 100

где је:

Epg - потрошња енергије последње године

Еbg - потрошња енергије базне године

Brg - број година посматраног периода (од базне године до последње године)

Тренд потрошње примарне енергије се израчунава преко формуле за базне индексе (потрошња одређене/последње године у односу на потрошњу базне године):

Ib = (Egod/Еbg) x 100

Ib – базни индекс

Egod - потрошња енергије одређене/последње године

Еbg - потрошња енергије базне године

Потрошња енергије се мери у милионима тона еквивалентне нафте (Мten). Учешће енергената у укупној потрошњи енергије, као и Просечна годишња стопа раста су приказани у облику процента (%).Тренд потрошње примарне енергије се приказује у индексима, базне године 1990 (1990=100).