2. Воде

Serbian Water Quality Index (SWQI) као композитни индикатор квалитета површинских вода прати девет параметара физичко-хемијског и један параметар микробиолошког квалитета воде (температура воде, pH вредност, електропроводљивист, % засићења O₂, БПK₅, суспендоване материје, укупни оксидовани азот (Нитрати + Нитрити), ортофосфати, укупни амонијум и највероватнији број колиформних клица) и обезбеђује меру стања површинских вода у погледу општег квалитета површинских вода не узимајући у обзир приоритетне и хазардне супстанце.

Најслабији квалитет у претходном четрнаестогодишњем периоду имају воде канала и река Војводине. Изражено индикатором Serbian Water Quality Index, у односу на укупан број узорака са свих сливних подручја у категорији веома лош је чак 83% узорака са територије Војводине. Лоше стање квалитета вода Војводине допуњује податак да је чак 45% узорака на овом сливном подручју у категорији веома лош и лош.

Према анализи средњих вредности индикатора SWQI за период 2003-2012. година, у класи одличан су 4 мерна места а најбољи квалитет показује река Лим на мерном месту Пријепоље – индикатор SWQI (93,2) и безначајан тренд. У класи веома добар је 16 мерних места а најбољи квалитет показује река Нера на мерном месту Кусић - индикатор SWQI (89,3) и растући тренд. У класи добар је 40 мерних места а најбољи квалитет је имају Нишава на мерном месту Ниш опадајући тренд и Дунав на мерном месту Радујевац растући тренд - индикатор SWQI (83,4). У класи лош је 5 мерних места а најгори квалитет има река Пловни Бегеј мерно место Српски Итебеј - индикатор SWQI (55,7) и безначајан тренд. Једини профил са просечном вредношћу SWQI у класи веома лош у свим досадашњим извештајима је било мерно место Врбас 2 на Великом Бачком каналу (канал ДТД), али је тај профил изостављен из програма за 2012. тако да не постоји водоток за просечном годишњом вредношћу SWQI веома лош.

Анализа квалитета свих узорака воде одређених методом SWQI за 2012. годину у односу на остале године (1998-2011) указује да је процентуално учешће узорака у категорији веома лош смањено, што може да буде индикатор примењених мера на пречишћавању отпадних вода (Графикон 1). Међутим, провером резултата са мерних станица из Програма мониторинга за 2012. годину утврђено је да пет станица са листе „најгорих десет“ за период  2002-2011 година нису више у програму, и то: Врбас2 (Канали ДТД), Мали Иђош (река Криваја), Србобран (река Криваја), Младеновац (река Велики Луг) и Јагодина (река Белица). (Графикон 4)

Serbian Water Quality Index (SWQI) се добија агрегирањем девет параметара физичко-хемијског и једног параметара микробиолошког квалитета воде (температура воде, pH вредност, електропроводљивист, % засићења O₂, БПK₅, суспендоване материје, укупни оксидовани азот (Нитрати + Нитрити), ортофосфати, укупни амонијум и највероватнији број колиформних клица. Сваком од десет параметара припада константан тежински број (w_i) према значају тог параметра у угрожавању квалитета воде. Сваком параметру такође, у зависности од измерене концентрације, припада и одговарајући квалитативни број (q_i).

Коришћењем формуле:

n

WQI =   ∑ (q_i x w_i)

i=1

где је: WQI = индекс квалитета воде,

n = број параметара,

q_i = квалитативни број одговарајућег параметра,

w_i = тежински број одговарајућег параметра,

поступак се понавља за n параметра (n = 10). Сумарна вредност је неименовани број од 0 до 100 као квантитативан показатељ квалитета одређеног узорка воде, где је 100 максималан квалитет.

Корелацијом са Уредбом о класификацији вода („Службени гласник СРС”, бр. 5/68), где је вода подељена у  I, II, IIa, IIb, III i IV класу на основу показатеља и њихових граничних вредности, одређен је Serbian Water Quality Index (SWQI) са пет описних категорија квалитета (одличан, веома добар, добар, лош и веома лош).

Индикатор се приказује као расподела учесталости квалитета воде узорака према описним категоријама квалитета на националном нивоу и по сливовима док се на мерним местима описна категорија квалитета добија из аритметичке средине на годишњем нивоу.

Индикатор се израчунава као медијана средњих годишњих вредности. Из вишегодишњих низова медијана, Mann – Kendall тестом и непараметријском Sen’S методом, одређује се постојање и оцена интензитета тренда.