This is Lite Plone Theme
Налазите се овде: Почетак Претраживање индикатора Индикатори 10. Привредни и друштвени потенцијали и активности од значаја за животну средину

10. Привредни и друштвени потенцијали и активности од значаја за животну средину

Назив индикатора:

Укупна потрошња примарне енергије по енергентима

Категорија индикатора:

Покретачки фактори - Пф

Тематска целина:

10. Привредни и друштвени потенцијали и активности од значаја за животну средину

Код српски:

НЛИ 10.62

Код ЕУ:

EEA CSI 029

Дефиниција индикатора:

Укупна потрошња примарне енергије представља потребну количину енергије да се задовољи потрошња у земљи. Израчунава се као збир бруто потрошње свих енергената (угаљ, нафта, гас, хидропотенцијал, биодизел, геотермална енергија, соларна енергија, огревно дрво, итд.). Релативно учешће појединачних енергената се мери односом између потрошње енергије пореклом из тог енергента и укупне потрошње примарне енергије, а израчунава се за календарску годину.

Подиндикатори:

  1. Укупна потрошња примарне енергије и потрошња свих појединачних енергената (угаљ, нафта, гас, хидропотенцијал, биодизел, геотермална енергија, соларна енергија, огревно дрво);
  2. Структура потрошње примарне енергије према енергентима;
  3. Просечна годишња стопа раста за различите енергенте.

Период индикатора:

2012

Кључна порука:

Након значајног пада потрошње енергије почетком деведесетих, период од 1998. карактерише тренд пораста потрошње, тако да у 2012. години потрошња износи 15,99 милиона тона еквивалентне нафте (Mten)[1]. У структури потрошње доминира учешће фосилних горива са 88%, док учешће обновљивих извора енергије износи 12%.

Поредећи тренд раста потрошње примарне енергије у Р. Србији и земљама ЕУ-27, у периоду од 1990. укупна потрошња примарне енергије и у Р. Србији и у ЕУ-27 је уједначена, односно незнатно повећана за око 1%. Међутим, према подацима за 2011. годину, потрошња примарне енергије по  становнику је знатно нижа у Србији (2,2 ten/становник) у односу на просечну потрошњу у државама ЕУ-27(3,4 ten/становник).



[1] Извор података за индикатор су годишњи Енергетски биланси Републике Србије, Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине. Сви подаци за 2012. годину су процењени (Збирни енергетски биланс Републике Србије за 2013.)

Оцена:

У 2012. укупна потрошња примарне енергије износи 15,99 милиона тона еквивалентне нафте (Mten). Од тога, око 32% енергије обезебеђено је из нето увоза. У односу на 2011. потрошња је смањена за 1,24%, а у односу на 1990. потрошња је минимално повећана за 1%, односно просечан годишњи пораст је 0,04%.

Потрошња угља и лигнита у 2012. износи 7,88 Mten, а у односу на 2011. је мања за 9,88%, а у односу на 1990. просечан годишњи пораст је 0,03%. Укупна потрошња нафте (сирове нафте и нафтних производа) у 2012. од 4,42 Mten већа је од потрошње у 2011 за 16,93%, а у односу на 1990. просечно годишње смањење је 0,94%. Потрошња природног гаса је 2012. износила 1,75 Mten, што је мање за 8,27% у односу на 2011. Укупна потрошња обновљивих извора енергије у 2012. износи 1,86 Mten, и већа је у односу на потрошњу у 2011. за 3,96%, а у односу на 1990. повећана је 2,5 пута (просечан годишњи пораст је 4,21%).

У структури потрошње примарне енергије у 2012. години доминира учешће фосилних горива са 88% (угаљ учествује са 49%, нафта са 28% и гас са 11%). Учешће обновљивих извора енергије је 12%.


Слика 1. Потрошња примарне енергије по енергентима, 1990-2012.


Слика 2. Структура потрошње примарне енергије по енергентима, 1990-2012.


Слика 3. Тренд потрошње примарне енергије у Србији и ЕУ-27, 1990-2012.


Слика 4. Просечна годишња стопа раста потрошње различитих енергената за периоде 1990-2012. и 2011-2012.

Коментар:

Ниво, развој, као и структура потрошње примарне енергије пружају назнаку у којој мери је извесно да ће се притисци узроковани производњом и потрошњом енергије, смањити или повећати. Са становишта и заштите животне средине и енергетске сигурности, охрабрује што се од 2007. године повећава учешће обновљивих извора енергије у укупној потрошњи примарне енергије.

Методологија индикатора:

Meтoдoлoгиja зa oбрaчун индикaтoрa

Подаци о потрошњи примарне енергије (укупно и по енергентима) за Србију преузимају се из енергетских биланса Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине и Републичког завода за статистику, који се раде годишње. За поређење података Србије и ЕУ-27, коришћени су подаци за ЕУ-27 из Еуростата и Европске агенције за животну средину.

Просечна годишња стопа раста за различите енергенте се израчунава према формули:

[(Epg/Ebg) 1/Brg -1] x 100

где је:

Epg - потрошња енергије последње године

Еbg - потрошња енергије базне године

Brg - број година посматраног периода (од базне године до последње године)

Тренд потрошње примарне енергије се израчунава преко формуле за базне индексе (потрошња одређене/последње године у односу на потрошњу базне године):

Ib = (Egod/Еbg) x 100

Ib – базни индекс

Egod - потрошња енергије одређене/последње године

Еbg - потрошња енергије базне године

 

Потрошња енергије се мери у милионима тона еквивалентне нафте (Мten). Учешће енергената у укупној потрошњи енергије, као и Просечна годишња стопа раста су приказани у облику процента (%).Тренд потрошње примарне енергије се приказује у индексима, базне године 1990 (1990=100).

Аутор:

SEPA

Повезани индикатори: