4. Земљиште

Индикатор приказује начин управљања локалитетима на којима је
потврђено присуство локализованог загађења земљишта.
Индикатором се прати напредовање у управљању овим локалитетима
кроз праћење главних загађујућих материја које утичу на квалитет
земљишта и подземних вода, као и кроз реализовање процеса санације
и ремедијације. Локализовано загађење везано је за подручја појачане
индустријске активности, неадекватно уређена одлагалишта отпада,
локалитете вађења минералних сировина, војна складишта и подручја
на којима је дошло до акцидентних ситуација и загађења земљишта.

Анализа главних извора локализованог загађења земљишта показује да највећи удео имају јавно комуналне депоније са 43,13%, депоније индустријског отпада са 10,43% и индустријско комерцијални локалитети са 36,30%. Највећи удео локалитета у оквиру индустрије има нафтна индустрија са 41,89%, затим хемијска индустрија са 14.41% и метална индустрија са 11.71% локалитета, у нешто мањем проценту су енергетска постројења 8,57% , затим рудници са 4,50%  удела и остало са 18,92%.

На територији Републике Србије идентификовано је 422 локалитета који обухватају потенцијално контаминиране и контаминиране локалитете. Од укупног броја потенцијално контаминираних и контаминираних локалитета 15,88% је прелиминарно истражено, главно истраживање спроведено је на 4,03%  локалитета, док је 80,09% локалитета идентификовано без истраживања.

Највећи удео у укупном броју локалитета имају локалитети на којима су јавно комуналне депоније са 43,13%, затим индустријско комерцијални локалитети са 36,30% и депоније индустријског отпада са 10,43%.

База података потенцијално контаминираних и контаминираних локалитета у оквиру индустрије  обухвата 222 локације, највећи удео има нафтна индустрија са 41,89%, затим хемијска индустрија са 14,41%, метална индустрија са 11,71% локалитета, у нешто мањем проценту су енергетска постројења 8,57% и рудници са 4,50% локалитета.

Од 2006. године Агенција за заштиту животне средине је започела прикупљање података о потенцијално загађеним и загађеним локалитетима и израду Инвентара контаминираних локација који представља саставни део информационог система заштите животне средине.

Прикупљени подаци обухватају локалитете на којима су испољени процеси деградације и деструкције и то:

• одлагалишта отпада,
• локације привредних субјеката-оператера, односно локације чије загађење проузрокују активне или неактивне инсталације, или оператери у чијем су окружењу депоноване опасне материје;
• локације удеса, односно локације загађене услед ванредних догађаја, укључујући и кварове;
• индустријски девастиране локације (brownfield локације) на којима су се обављале делатности које су могле да контаминирају земљиште.

Подаци се прикупљају преко локалних самоуправа и индустрија на основу Упитника за утврђивање контаминираних локација. Циљ израде Инвентара је да обезбеди систематизоване податке о изворима загађења, као што су тип, количине, начин и место испуштања загађујућих материја у земљиште, како би могле да се имплементирају мере превенције, санације и ремедијације.

Агенција за заштуту животне средине ради на побољшању методологије за прикупљање података, њиховом квалитету и систематизацији.

Индикатор се израђује анализом прогреса у управљању
контаминираним локалитетима који је изражен кроз:

1. Укупан број потенцијално загађених локалитета;
2. Број локалитета на којима су извршена прелиминарна
истраживање у %;
3. Број локалитета на којима су извршена детаљна истраживања (у%)
4. Број локалитета на којима се предузимају мере санације и
ремедијације

5. Број локалитета на којима је извршена ремедијација ( у %);
6. Трошкови и процењени трошкови санације (RSD);
7. Удео главних типова локализованих извора загађења земљишта у
укупном броју идентификованих локалитета (у %);
8. Удео индустријских грана у локализованом загађењу земљишта
(%);
9. Главне загађујуће материје које утичу на загађење земљишта и
површинских вода.