Пројекат: „Процена потенцијалне ерозије пољопривредног земљишта на подручју Републике Србије” је финансиран од стране Министарства пољопривреде и заштите животне средине, Управе за пољопривредно земљиште, а реализацију је спровео Институт за земљиште из Београда. Подручје истраживања се налази на југоистоку Републике Србије, простире се на 4.267 km², што чини 4,83% укупне територије Републике Србије.
Годишњи губитак земљишта на проучаваном подручју применом USLE модела се креће у опсегу од 0 до 352,00 t ha-1god-1 са просечном вредношћу од 8,12 t ha-1god-1. На основу анализе морфолошких и физичких својстава земљишта, просечни дозвољени, (прихватљив) губитак земљишта проучаваног подручја износи 5,66 t ha-1god-1. На основу добијених података, приказан је степен ерозионе угрожености земљишта применом USLE модела. Значајан део теориторије на површини од 2.153,75 km² (50,47%), према OECD класификацији, има дозвољен (прихватљив) губитак земљишта, слаба угроженост се јавља на 21,42% територије, 21,74% територије је под умереним ерозионим процесима, високу угроженост има 4,63% територије и веома висока угроженост земљишта ерозијом је на 1,73% територије. Већи проценат земљишта проучаваног подручја није угрожено ерозијом (51,10%). Јак степен угрожености ерозијом је утврђен на површини од 550,84 km² или 12,91% територије проучаваног подручја, а веома јак на 63,22 km², односно на 1,48% територије. Испитивање је показало да пољопривредна земљишта на мањим надморским висинама, дуж речних долина Јужне Мораве, Нишаве, Топлице и Јабланице која су идентификована као рејони интензивне пољопривреде, према Степену ерозионе угрожености земљишта припадају групи земљишта која углавном нису угрожена од ерозионих процеса. Рејон полуинтезивне пољопривреде кога карактеришу традиционална технологија пољопривредне производње и недовољна инфраструктурна опремљеност села, карактерише се као подручје слабе и средње угрожености. У погледу Степена ерозионе угрожености земљишта, подручја са екстензивном пољопривредом се карактеришу средњим и јаким индексом ерозионе угрожености, првенствено због утицаја топографије и високе годишње количине падавина.