4. Земљиште

Индикатор приказује површине и интензитет ерозивних процеса, као
и заступљеност класа стварног и потенцијалног ризика од ерозије
земљишта. Ерозивни процеси представљају промене на површинском
слоју земљишног рељефа које настају услед испирањa и одношења
најситнијих и најплоднијих честица из растресите подлоге.

Еродирано земљиште представља земљиште са ког је разорним дејством воде или ветра искидан или потпуно однет плодни слој земљишта и вегетације, тако да је његово коришћење у биљној производњи осетно смањено или потпуно онемогућено.

Смирено земљиште јесте оно на коме више нема спирања, одроњавања и ношења новог наносног материјала.

На подручју шест округа на југоистоку Републике Србије 50,47% територије има дозвољен (прихватљив) губитак земљишта ерозијом, а веома висока угроженост земљишта ерозијом присутна је на 1,73% територије.

Веома јак степен угрожености земљишта ерозијом је заступљен на 6,6% испитиване територије, док 51,10% није угрожено.

Пројекат: „Процена потенцијалне ерозије пољопривредног земљишта на подручју Републике Србије” је финансиран од стране Министарства пољопривреде и заштите животне средине, Управе за пољопривредно земљиште, а реализацију је спровео Институт за земљиште из Београда. Подручје истраживања се налази на југоистоку Републике Србије, простире се на 4.267 km², што чини 4,83% укупне територије Републике Србије.

Годишњи губитак земљишта на проучаваном подручју применом USLE модела се креће у опсегу од 0 до 352,00 t ha-1god-1 са просечном вредношћу од 8,12 t ha-1god-1. На основу анализе морфолошких и физичких својстава земљишта, просечни дозвољени, (прихватљив) губитак земљишта проучаваног подручја износи 5,66 t ha-1god-1. На основу добијених података, приказан је степен ерозионе угрожености земљишта применом USLE модела. Значајан  део  теориторије  на  површини  од 2.153,75 km² (50,47%), према OECD класификацији, има дозвољен (прихватљив) губитак  земљишта,  слаба  угроженост  се јавља на 21,42% територије, 21,74% територије је под умереним ерозионим процесима, високу угроженост има 4,63% територије и веома висока угроженост земљишта ерозијом је на 1,73% територије. Већи проценат земљишта проучаваног подручја  није угрожено ерозијом (51,10%). Јак степен угрожености ерозијом је утврђен на површини од 550,84 km² или 12,91% територије проучаваног подручја, а веома јак на 63,22 km², односно на 1,48% територије. Испитивање је показало да пољопривредна земљишта на мањим надморским висинама, дуж речних долина Јужне Мораве, Нишаве, Топлице и Јабланице која су идентификована као  рејони  интензивне пољопривреде, према Степену ерозионе угрожености земљишта припадају групи земљишта која углавном нису угрожена од ерозионих процеса. Рејон  полуинтезивне пољопривреде кога карактеришу традиционална технологија пољопривредне производње и недовољна инфраструктурна опремљеност села, карактерише се као подручје слабе и средње угрожености. У погледу Степена ерозионе угрожености земљишта, подручја са екстензивном пољопривредом се карактеришу средњим и јаким индексом ерозионе угрожености, првенствено због утицаја топографије и високе годишње количине падавина.

Основни циљ пројекта је да се идентификују области угрожене од ерозије и квантификује садашњи интензитет ерозије земљишта на проучаваном подручју. Ерозиони процеси, различитих категорија разорности, детерминисани су практично  на  целој територији Републике Србије, 25-30% територије обухватају потенцијално нестабилна  подручја,  док  је 8-10% територије захваћено клизиштима.

Индикатор се израчунава утврђивањем степена угрожености земљишта од ерозије изражен у t ha-1god-1, а препоручене методологије од стране Европске Комисије (Directorate General JRC) су модел Паневропске  процене ерозије тла (PESERA модел), као и (USLE модел) за губитак тла.