4. Земљиште

Индикатор приказује начин управљања локалитетима на којима је потврђено присуство локализованог загађења земљишта. Индикатором се прати напредовање у управљању овим локалитетима кроз праћење главних загађујућих материја које утичу на квалитет земљишта и подземних вода, као и кроз реализовање процеса санације и ремедијације. Локализовано загађење везано је за подручја појачане индустријске активности, неадекватно уређена одлагалишта отпада, локалитете вађења минералних сировина, војна складишта и подручја на којима је дошло до акцидентних ситуација и загађења земљишта.

На подручју Републике Србије испитиван је степен деградације земљишта услед изливања јаловишта Столице, отворено је 20 педолошких профила, узето је 40 пратећих узорака земљишта, у површинском слоју и идентификовани су потенцијално контаминирани и контаминирани локалитети.

На подручују АП Војводина испитан је степен угрожености непољопривредног земљишта од хемијског загађења на  37  дивљих депонија, укупно 560 узорака.

Подручје проучавања утицаја јаловишта Столице на деградацију земљишта обухвата површину низводно од флотацијског јаловишта до ушћа реке Коренита у Јадар, укупне површине 120,18 km². Непосредно испод јаловишта се налазе обрадиве површине, како уз корито потока Костајник, тако и реке Корените до Јадра, а на основу анализе терена издвојенa су подручја која су плављена 2014. године.

Садржај арсена у површинским узорцима плављене зоне у свим узорцима су већи од ремедијационе вредности (Слика 1). Садржај антимона у узорцима плављене зоне су већи од ремедијационе вредности сем у три узорка, где су испод границе детекције, а концентрације за остале узорке се крећу од 59,3 – 1185,3 mg/kg ( Слика 2). У неплављеној зони у свим узорцима садржаји антимона су испод границе детекције. Садржаји живе у узорцима плављене зоне су већи од граничне вредности у 52,6% узорака и концентрације се крећу од 0,01 – 7,93 mg/kg. Садржај цинка и олова у појединим профилима превазилази граничне и ремедијационе вредности. Садржај кадријума у 68,4% од укупно анализираних  узорака прелази граничне,  али не и ремедијационе вредности. Садржај никла и бакра  у плављеним зонама је испод граничних вредности. На основу добијених података  константовано је да испитивано подручје, које се користи углавном за пољопривредну производњу, припада категорији загађених подручја услед антропогених активности.

Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине је испитивао степен угрожености непољопривредног земљишта од хемијског загађења на 37 дивљих депонија на подручју АП Војводине.

Анализа садржаја тешких метала у узорцима земљишта показује да су ремедијационе вредности прекорачене за арсен, кадмијум, хром, никл и цинк, док у узорцима земљишта није идентификован садржај олова и живе изнад прописаних ремедијационих вредности. Анализа садржаја пестицида и њихивих метаболита у узорцима земљишта показује да су ремедијационе вредности прекорачене  за DDE/DDD/DDT и антразин. Вредност укупних PCB-а је већа од граничне вредности у већем броју узорака. Анализа садржаја фталатних естара показује да је на 24 локалитета просечан садржај фталатних естара виши од ремедијационе вредности. Нађене количине минералних уља се налазе у дозвољеним вредностима (Слика 3, Слика 4).

Од 2006. године Агенција за заштиту животне средине је започела прикупљање података о потенцијално загађеним и загађеним локалитетима и израду Инвентара контаминираних локација који представља саставни део информационог система заштите животне средине.

Прикупљени подаци обухватају локалитете на којима су испољени процеси деградације и деструкције и то:

• одлагалишта отпада,
• локације привредних субјеката-оператера, односно локације чије загађење проузрокују активне или неактивне инсталације, или оператери у чијем су окружењу депоноване опасне материје;
• локације удеса, односно локације загађене услед ванредних догађаја, укључујући и кварове;
• индустријски девастиране локације (brownfield локације) на којима су се обављале делатности које су могле да контаминирају земљиште.

Подаци се прикупљају преко локалних самоуправа и индустрија на основу Упитника за утврђивање контаминираних локација. Циљ израде Инвентара је да обезбеди систематизоване податке о изворима загађења, као што су тип, количине, начин и место испуштања загађујућих материја у земљиште, како би могле да се имплементирају мере превенције, санације и ремедијације.

Агенција за заштуту животне средине ради на побољшању методологије за прикупљање података, њиховом квалитету и систематизацији.

Индикатор се израђује анализом прогреса у управљању контаминираним локалитетима који је изражен кроз:

1. Укупан број потенцијално загађених локалитета;
2. Број локалитета на којима су извршена прелиминарна истраживање у %;
3. Број локалитета на којима су извршена детаљна истраживања (у%);
4. Број локалитета на којима се предузимају мере санације и ремедијације ;
5. Број локалитета на којима је извршена ремедијација ( у %);
6. Трошкови и процењени трошкови санације (RSD);
7. Удео главних типова локализованих извора загађења земљишта у укупном броју идентификованих локалитета (у %);
8. Удео индустријских грана у локализованом загађењу земљишта (%);
9. Главне загађујуће материје које утичу на загађење земљишта и површинских вода.