4. Земљиште

Индикатор приказује површине и интензитет ерозивних процеса, као
и заступљеност класа стварног и потенцијалног ризика од ерозије
земљишта. Ерозивни процеси представљају промене на површинском
слоју земљишног рељефа које настају услед испирањa и одношења
најситнијих и најплоднијих честица из растресите подлоге.

Еродирано земљиште представља земљиште са ког је разорним дејством воде или ветра искидан или потпуно однет плодни слој земљишта и вегетације, тако да је његово коришћење у биљној производњи осетно смањено или потпуно онемогућено.

Смирено земљиште јесте оно на коме више нема спирања, одроњавања и ношења новог наносног материјала.

Према подацима Републичког завода за статистику у 2012. години је на подручју Републике Србије еродирано 6296 km² земљишта, док је смирено 374 km² земљишта.

Најинтензивнија ерозија са бујичном активношћу у нашој земљи је по ободу Врањске котлине, у долини Пчиње, у Грделичкој клисури, у сливу Власине и долини Лима, горњег тока Ибра и у брдском подручју Шумадије.

У 2012. години разорним дејством воде или ветра искидан је или потпуно однет плодни слој земљишта и вегетације на површини већој у односу на предходне године, при чему је површина еродираног земљишта више него дупло већа него у 2010. години.

Према Карти ерозије Србије (Карта ерозије Србије, Институт за шумарство и дрвну индустрију, Београд, 1983), рађеној у периоду 1966−1971. године, различитим интензитетом ерозије захваћено је 76354.43 km² или 86.39% Републике Србије, док зони акумулације припада 12024.71 km² или 13.61%. У протеклом периоду промењен је однос између појединих категорија ерозије (Лазаревић, 2009[1]) (Табела 1).

У протеклом периоду површина под екцесивном ерозијом (претераном−I категорија), смањила се за 50−70%, односно прешла у неку нижу категорију. Од I категорије, 50% површина укључено је у III категорију. Површине под јаком ерозијом (II категорија) су редуковане и 75% су прешле у III категорију (средња ерозија). Што се површина под средњом ерозијом тиче, она је задржала 75% својих површина, а 25% је прешло у IV категорију (слаба ерозија). Највеће увећање површина под ерозијом добила је IV категорија која је мешовитог коришћења (шуме, траве, оранице, воћњаци). Без промена је остала само V категорија (врло слаба или латентна ерозија) којој припадају равнице са падовима испод 3˚ (Војводина), као и шумскотравни комплекси. Испод V категорије постоји само акумулација наноса−суфицит или пораст топографске површине. Према садашњем стању ерозије у Републици Србији, може се закључити да је јачим категоријама ерозије (I−III) захваћено 18182.65  km² или 23.81% од укупне површине захваћене ерозијом.

Израдом дигиталних мапа чији је основ постојећа карта ерозије, добијено је да подручја под јаким потенцијалом ерозије заузимају 3320.80 km², односно 3.76% територије Србије (Драгићевић и сар., 2011[2]) (Слика 2).

[1] Лазаревић, Р. (2009). Ерозија у Србији, ISBN 978-86-7307-209-8, Београд

[2] Dragicevic et all. (2011). Natural Hazard Assessment for Land-use Planning in Serbia, Int. J. Environ. Res., 5(2):371-380, Spring 2011, ISSN: 1735-6865

На основу података са којима располаже Министарство природних ресурса, рударства и просторног планирања за целу територију Републике Србије постоје подаци о клизиштима, одронима и ерозији на карти размере 1:500.000 и 1:300.000, а да карте крупније размере (1:100.000 и 1:25.000) са овим појавама постоје само за део територије Србије (око 28%).

Неопходно је у наредном периоду урадити реамбулацију карте ерозије коришћењем препоручене методологије и моделирањем. Препоручене
методологије су модел Пан европске процене ерозије тла (PESERA
модел), као и (USLE модел) за губитак тла.

Индикатор се израчунава утврђивањем степена угрожености
земљишта од ерозије изражен у t/ha/годишње. За израчунавање
индикатора се користи моделирање коришћењем података о начину
коришћења земљишта, топографије и климе. Препоручене
методологије су модел Пан европске процене ерозије тла (PESERA
модел), као и (USLE модел) за губитак тла.