10. Привредни и друштвени потенцијали и активности од значаја за животну средину

Индикатор приказује доласке и ноћења туриста, кроз временски и просторни распоред према врстама туристичких места, као и број лежајева, у циљу праћења притисака на животну средину.

Под појмом доласци подразумева се број туриста који бораве једну или више ноћи у смештајном објекту у посматраном периоду. У ноћења спада број ноћења које остваре туристи у смештајном објекту. Индикатором се дају подаци о густини туристичког промета.

Подиндикатори:

1. Доласци и ноћења туриста (домаћи и страни);
2. Туристички промет (доласци) и боравак (ноћења) према врстама туристичких места. Према утврђеним критеријумима, сва места се разврставају у 5 врста: главни административни центри, бањска места, планинска места, остала туристичка места и остала места;

Трендови у броју лежајева и броју ноћења

• Туристичка делатност не угрожава у већој мери квалитет животне средине, јер се у Републици Србији развој туризма планира у складу са постојећом законском просторном и туристичком регулативом.
• Потребно је увести праћење утицаја планинског туризма на животну средину, с обзиром да се 25% укупног боравка туриста одвијало у планинским местима, а да су скоро све планине (или њихови делови) под одређеним видом заштите.
• Концепт еколошке одрживости остварује се кроз различите пројекте који се реализују у складу са регулативом.

Доласци и ноћења туриста

Туризам у Србији бележи добре развојне резултате, али како Србија није дестинација „масовног туризма“ према статистичким подацима у периоду од 2001. до 2012. године туристички промет у Републици Србији је готово непромењен. Доласци се крећу око 2,1 милиона туриста годишње, а ноћења око 6,8 милиона годишње. У односу на претходну годину доласци су на истом нивоу, док су ноћења смањена за 2,4%. Домаћи туристи су чинили 61% укупног броја гостију и остварили су 72% укупног броја ноћења. [1]

Туристички промет (доласци) и боравак (ноћења) према врстама туристичких места.

Према утврђеним критеријумима, сва места се разврставају у пет категорија: главни административни центри, бањска места, планинска места, остала туристичка места и остала места.

Овим индикатором се прати туристичка популарност према врстама туристичких места у Србији, а тиме и притисци на животну средину у тим подручјима.

Туристи су највише посећивали главне административне центре (36% укупних долазака), док су највише боравили (ноћили) у бањским (31% укупних ноћења) и планинским местима (25%). Мерено бројем долазака, домаћи туристи су били најбројнији у административним центрима (36%), док су странци највише посећивали Београд (56,8%). Мерено бројем остварених ноћења, домаћи туристи су највише боравили у бањским (40,6%), а затим у планинским местима (30,8%). Страни туристи највише су боравили у Београду (51,1%).

Трендови у броју лежајева и броју ноћења

Однос броја расположивих лежајева и ноћења представља туристичку стопу заузетости лежајева. Трендови у броју лежајева и броју ноћења у Србији указују да се капацитети развијају много брже од туристичког боравка.

Из наведених података о укупном туристичком промету, може се закључити да туристичка делатност у Србији не угрожава у већој мери квалитет животне средине.

[1] Министарство финансија и привреде, 2013. године

Tуризaм имa вишe утицaja нa живoтну срeдину, од изгрaдње и одржавања oбjeкaтa туристичкe инфрaструктурe, до aктивнoсти нa туристичким дeстинaциjaмa. Потенцијални негативни утицаји су изражени кроз притисак на природне ресурсе, живи свет и станишта, генерисање отпада, као и емисије загађујућих материја у ваздух, воде и земљиште. Са друге стране, туризам има велики интерес да одржи квалитет животне средине на високом нивоу, јер је чиста и здрава животна средина врло важна претпоставка његовог успешног развоја.

Активности на постизању одрживог туризма

Министарство финансија и привреде у 2012. години подржало је низ пројеката у области туризма који се заснивају на концепту еколошке одрживости. Током 2012. године имплементиран је „Програм развоја одрживог руралног туризма у Републици Србијиˮ који је усвојен 2011. године, а у складу са принципима и претпоставкама одрживог развоја и заштите животне средине.

Плански концепт одрживог развоја, праћен јасном стратегијом развоја и изграђеном правном инфраструктуром, може допринети економском опоравку туристичких центара уз очување свих постојећих вредности и ресурса на том подручју, као и његово даље унапређење, уз активно учешће локалне заједнице.

Републички завод за статистику податке прикупља месечним извештајем угоститељских и других пословних субјеката који пружају услуге смештаја туристима, односно које посредују у пружању тих услуга.

Подаци се преузимају из Републичког завода за статистику и прерачунавају према методологији Европске агенције за животну средину - YIR01TO10, Tourism intensity