Доласци и ноћења туриста
Како Република Србија није дестинација „масовног туризма”, у посматраном периоду туристички промет је готово непромењен. У 2018. години било је укупно 3,43 милиона долазака туриста, што чини пораст од 11,2 % у односу на претходну годину. Забележено је 9,34 милиона ноћења, односно 12,1 % више у односу на 2017. годину (Слика 1).
Месечна анализа долазака и броја ноћења указује да је у летњим месецима највећи промет, што значи да је у том периоду највећи притисак на биодиверзитет и природне ресурсе (Слика 1).
Туристички промет (доласци) и боравак (ноћења) према врстама туристичких места.
Индикатор приказује доласке и ноћења туриста, кроз временски и просторни распоред, према врстама туристичких места у Републици Србији, у циљу праћења потенцијалних притисака на животну средину.
Према утврђеним критеријумима, сва места се разврставају у пет категорија: главни административни центри, бањска места, планинска места, остала туристичка места и остала места.
Мерено бројем долазака, туристи су били најбројнији у главним административним центрима са 1.308.638 долазака, док су у планинска и бањска места доласци износили респективно 596.313 и 596.884. Мерено бројем остварених ноћења, највећи промет су имала административни центри (2.707.776 ноћења), бањска места и планинска места (респективно 2.542.391 и 2.172.906 ноћења), што је приказано (Слика 2).
Посебну атракцију представљају заштићена природна подручја као добра од великог значаја за развој туризма. Имајући у виду да се негативни утицаји туризма на животну средину рефлектују, пре свега, на природне ресурсе, биодиверзитет и станишта, очување заштићених природних подручја, односно унапређивање система одрживог управљања овим подручјима, представљају битан услов повећања туристичког промета.
У том контексту, а у циљу постизања одрживог развоја туризма, Стратегијом развоја туризма Републике Србије до 2025. године, предвиђена је туристичка валоризација оваквих подручја, имајући у виду све потенцијално позитивне и негативне ефекте које развој туризма може да има и на подручје и на локалну заједницу.
Трендови у броју лежајева и броју ноћења
Однос броја расположивих лежајева и ноћења представља туристичку стопу заузетости лежајева. Трендови у броју лежајева и броју ноћења у Републици Србији приказују да су капацитети у порасту до 2011. године (38,8 %), и да се мало смањују након 2011. године (али су 2018. године већи за 25 % у односу на 2001. годину), а да су ноћења у благом паду до 2014. године, а у порасту до 2018. године, те су већа за око 29,8 % у односу на 2001. годину. Овакви подаци указују на повећан притисак од инфраструктурних и грађевинских објеката (Слика 2).
Интезитет туризма на планинама
Индикатор приказује доласке и ноћења туриста у туристичким местима на планинама, у циљу праћења притисака на природне ресурсе и биодиверзитет.
Овај индикатор је важан за праћење система заштите биодиверзитета у Републици Србији, јер повећање броја туриста у заштићеној области може имати негативан утицај на биодиверзитет.
Мерено бројем долазака и ноћења, у периоду 2010-2018. године, за туристе су најатрактивнији Златибор (Парк природе) и Копаоник (Национални парк), затим Тара (Национални парк) и Дивчибаре. Туристи су мање посећивали остале планине које су обухваћене неким видом заштите природе, као што су Гоч (Специјални резерват природе), Стара Планина и Мокра Гора које су Паркови природе (Слика 3).
У посматраном периоду, број долазака и ноћења туриста на Златибору и Копаонику је порастао око 100%, док је на осталим планинама незнатно промењен (Слика 4).
Анализа долазака и ноћења по месецима, указује да је Златибор уједначено посећен током целе године. Копаоник, као највећи ски-центар у Републици Србији, има значајно више посетилаца у зимском периоду, а Тара је најпосећенија у периоду пролећа и лета (Слика 4).
Плава застава за плаже
Плава застава је најпознатија добровољна еко-ознака на свету за плаже и марине. То је међународни програм заштите животне средине мора и приобаља, чији је првенствени циљ одрживо управљање морем и обалним појасом. Плава застава је данас у свету врло цењена туристичка ознака која је све бројнијим туристима главни оријентир приликом одабира дестинације. Плаже и марине на стајаћим (слатким) водама такође могу бити носиоци међународне Плаве заставе.
Плаве заставе додељује Фондација за образовање за животну средину (FEE), односно Национални оператери FEE, а сертификација се додељује и обнавља годишње. Базира се на одрживом развоју плажа и марина, које морају да следе строге критеријуме за квалитет воде, образовање и информисање, заштиту животне средине и безбедност.
Програм Плава застава се имплементира у Србији од 2012. године. Плажа ''Савско језеро'', популарна Ада Циганлија, је једина плажа у Републици Србији са Плавом заставом, а 2018. године већ седми пут заредом је подигла Плаву заставу, као симбол бриге за животну средину и безбедност посетилаца (Слика 5).
Зелени кључ
Eколошки знак Зелени кључ водећи је стандард за достигнуће у области еколошке одговорности и одрживог пословања у туристичкој индустрији. Ова престижна еко-ознака представља обавезу привредних субјеката да се њихови туристички објекти придржавају строгих критеријума прописаних од Фондације за образовање о животној средини (FEE), Сетификате додељују Национални оператери FEE. Високи еколошки стандарди који се очекују од ових објеката одржавају се ригорозном документацијом и честим ревизијама. Зелени кључ је погодан за хотеле, хостеле, мале смештајне јединице, кампове, паркове за одмор, конференцијске центре, ресторане и атракције. Овај програм су препознали Светска туристичка организација (UNWTO) и UNEP, а признаје га и Глобално веће за одрживи туризам (Global Sustainable Tourism Council).
Зелени кључ данас има више од 3100 објеката у 57 земаља, што га чини једним од географски најраспрострањенијих еколошких ознака на свету. Програм Зелени кључ се имплементира у Србији од 2014. године, а у 2019. су сертификате имали хотели у Београду Radisson Collection, IN hotel i Hilton, и хотел Мона на Златибору (Слика 5).
