2. Воде

Индикатор прати концентрације биолошке потрошње кисеоника (БПК5)  и амонијум јона (NH4–N) у рекама и обезбеђује меру стања површинских вода у смислу биоразградивог органског оптерећења и амонијума.

На основу анализе резултата вишегодишњег мониторинга (2012-2021), концентрације биолошке потрошње кисеоника (БПК5) и амонијум јона (NH4–N) крећу се у оквиру граничних вредности прописаних за класу I и II, што одговара добром еколошком статусу.[1]

[1] Према Уредби о граничним вредностима загађујућих материја у површинским и подземним водама водама и седименту и роковима за њихово достизање , "Службени гласник РС", бр.50/12 (граничне вредности за класу III : БПК5 = 7mg O2/l, амонијум јон = 0,6 mgN/l, Прилог 1, Табела 1).

Анализа БПК-5 је урађена на 47 мерних места на којима, у периоду 2012-2021. године, постоји континуитет у узорковању. Безначајан тренд медијана БПК-5 одређен је на сливним подручјима Саве и Дунава, док на сливу Мораве и на целој територији Републике Србије оређен растући (неповољан) тренд. Вредности медијана крећу се у интервалу од 1,39-2,67 (mg/l) што одговара добром еколошком статусу (Графикон 3).

Неповољан (растући) тренд БПК-5 одређен је на 30% (четрнаест) мерних места: Земун, Смедерево, Брза Паланка и Радујевац (Дунав), Кусиће (Пек), Пријепоље (Лим), Балина Башта и Бадовинци (Дрина), Багрдан (Велика Морава), Гугаљски Мост и Краљево (Западна Морава), Краљево (Ибар), Трнски Одоровци (Јерма) и Мислођин (Колубара). Повољно је што је на овим мерним местима просечна десетогодишња вредност БПК-5 ниска. Виша просечна десетогодишња вредност БПК-5 од 4(mg/l) је била само на мерном месту Бачко Градиште (Канали ДТД) у АП Војводини, што представља 2% мерних места, и износила је 6 (mg/l). На овој локацији је одређен безначајан десетогодишњи тренд квалитета воде (Графикон 1).

Анализа амонијума је урађена на 47 мерних места на којима, у периоду 2012-2021. године, постоји континуитет у узорковању. Неповољан (растући) тренд медијана амонијума одређен је у сливном подручју Саве. Безначајан тренд у истом периоду је у сливу Мораве и на целој територији Републике Србије. Повољан (опадајући) тренд одеђен је на сливу Дунава. Вредности медијана крећу се у интервалу од 0,06-0,19 (mg/l) што одговара добром еколошком статусу (Графикон 4).

Неповољан (растући) тренд средњих вредности амонијума, у периоду 2012-2021. године, одређен је на 15% (седам) мерних места: Нови Сад и Радујевац (Дунав), Пријепоље (Лим), Димитровград (Нишава), Трнски Одоровци (Јерма), Мислођин (Колубара) и Остружница (Сава)   (Графикон 2).

Резултати квалитета европских река (према подацима Европске агенције за животну средину) и наших река (према подацима Агенције за заштиту животне средине Србије) показују према параметру биолошка потрошња кисеоника (БПК5) да квалитет наших река износи просечно 2 mg/l, док је квалитет западноевропских река просечно 1,5mg/l, а квалитет источноевропских река просечно 3mg/l.

Индикатор се на нивоу државе и сливних подручја израчунава као медијана средњих годишњих вредности БПК5 и (NH4–N) измерених на мерним местима. Mann – Kendall тестом и непараметријском Sen’S методом одређује се постојање и оцена интензитета тренда.