This is Lite Plone Theme
Налазите се овде: Почетак Претраживање индикатора Индикатори 3. Природа и биолошка разноврсност

3. Природа и биолошка разноврсност

Назив индикатора:

Угрожене и заштићене врсте

Категорија индикатора:

Притисци - П

Тематска целина:

3. Природа и биолошка разноврсност

Код српски:

НЛИ 3.23

Код ЕУ:

EEA CSI 007

Дефиниција индикатора:

Индикатор описује интензитет притисака на биодиверзитет и одговора,  према листама угрожених и заштићених врста на националном и међународном нивоу.

Подиндикатори:

1. IUCN категоризација угрожености по класама. IUCN (Међународна унија за заштиту природе) категоризација угрожености врста на европском, регионалном и националном

нивоу према упутству издатом 2004;

2. Статус заштићености према Бернској конвенцији. Листа IUCN угрожених врста на европском, регионалном и националном нивоу присутних на различитим анексима Бернске конвенције о заштити дивљих врста и природних станишта;

3. Статус заштићености према Директиви 2009/147/ECо птицама. Листа IUCN угрожених врста на европском, регионалном и националном нивоу присутних на различитим Анексима Директиве о птицама (Birds Directive 2009/147/EC);

4. Статус заштићености према Директиви 92/43/EEC о стаништима. Листа IUCN угрожених врста на европском, регионалном и националном нивоу присутних на различитим Анексима Директиве о стаништима (Habitats Directive 92/43/EEC);

5. IUCN и SRBIUCN угрожене врсте неукључене у европске инструменте зашите. IUCN угрожене врсте на европском, регионалном и националном нивоу заштићене само на националном нивоу и/или незаштићене ни на једном нивоу.

Период индикатора:

2013

Кључна порука:

  • У Србији су до сада објављене само: Црвена књига флоре Србије 1- ишчезли и крајње угрожени таксони (1999) и Црвена књига дневних лептира Србије (2003)
  • Прелиминарна листа врста за Црвену књигу кичмењака урађена је 1990-1991
  • Према новом правилнику 1760 врста је под строгом заштитом и 868 врста  под заштитом

Оцена:

У Србији су до сада објављене само Црвене књиге биљака и лептира. Да би се боље дефинисало стање и степен угрожености других група организама, неопходно је што скорије почети са радом на осталим Црвеним књигама. Било која анализа угрожености и ефеката заштите врста, како по националним тако и по међународним прописима, обрађује се према најновијој препоруци и методологији угрожености IUCN 2004. За све таксоне потребно је урадити процену угрожености према овим критеријумима. Тек тада ће бити могуће пратити ефекте заштите. Прелиминарна листа врста за Црвену књигу кичмењака урађена је 1990-1991. Она је укључила 1 врсту колоуста, 29 врста риба, 22 врсте водоземаца, 21 врсту гмизаваца, 72 врсте сисара и 353 врсте птица.

 

Током 2010. године донет је Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива  заштићеним и строго заштићеним врстама дивље флоре и фауне („Службени гласник РС“, бр. 5/2010). Према новом правилнику 1760 врста је под строгом заштитом и 868 врста  под заштитом. Скоро сви сисари, птице, водоземци и гмизавци су под неким режимом заштите. Исто тако, велики број инсеката (посебно дневних лептирова) и биљака је под заштитом.

 

Преко 50 % строго заштићених врста налази се на листама међународних Конвенција и Директива ЕУ. Највише са листа Бернске и Бонске конвенције и Директиве о птицама.

Вук (Canis lupus) и дивља мачка (Felis silvestris) су врсте под строгом заштитом на целој територији Европе и на листи су Бернске конвенције. Србија је изразила резерву на заштиту, јер су вук и дивља мачка у режиму строго заштићене врсте само на територији Војводине, док су у осталом делу земље под режимом ловостаја. Потребно је нагласити да се у подручјима Делиблатске пешчаре и Вршачком брегу, где вука једино и има у Војводини примењује режим ловостаја на подручјима ловишта, тако да је строга заштита у суштини само формална. Наиме према подацима Покрајинског завода за заштиту природе, а на основу резултата пројекта „Примена приоритетних мера за очување и управљање популацијама вука (Canis lupus) у Републици Србији“ (2011-2013)- носилац Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, вук се више не среће на подручју Делиблатске пешчаре.

 

Око 20 % врста са листе заштићених врста налази се на листама међународних Конвенција и Директива ЕУ. Највише на листама Бернске и CITES конвенције и Директиве о птицама и Директиве о стаништима ЕУ.

Број и списак врста. Проценат (%) угрожености и заштићености.


Taбела 1. Статус угрожености врста.


Слика 1. Строго заштићене врсте са листа међународних Конвенција и Директива ЕУ


Слика 2. Заштићене врсте са листа међународних Конвенција и Директива ЕУ

Методологија индикатора:

Листа угрожености врста према IUCN 2004.

Листе заштите према међународним и националним прописима.

Листа IUCN 2004 угрожених врста на европском, регионалном инационалном нивоу.

Аутор:

SEPA

Повезани индикатори: