9. Одрживо коришћење природних ресурса

Удео шума и шумског земљишта са планском основом газдовања. Потрошња дрвета, производа од дрвета и других шумских производа.

Подиндикатри:

1. Одрживо управљање шумама. Утврђује укупну површину шуме која је обухваћена планом. План управљања може бити оперативног типа (план менаџмента) или мање специфичан. Може бити регистрован или одобрен од стане јавних власти, али то не

мора да представља предуслов.

2. Шумски путеви. Дужина путева у шумама и структура путева.

3. Потрошња дрвета. Индикатор указује на интензитет потрошње дрвета, може бити повезан са другим индикаторима. Коришћење дрвета уместо не-обновљивих сировина представља индикатор одрживог образца потрошње у друштву.

4. Шумски сортименти произведени у државним шумама. Структура производа. Количина продатих шумских сортимената.

5. Потрошња огревног дрвета по глави становника. Запремина дрвета по глави становника.

6. Шумски сортименти који нису дрво. Вредност и количина продатих шумских сортимената који нису дрво. Шумски сортименти који нису дрво су нпр. месо, крзно, воће и бобице, печурке, плута, мед, ораси, лешници...

7. Екосистемске услуге. Вредност наплаћених услуга у шумама и на шумском земљишту. Услуге рекреације, естетике, дозволе за лов и риболов и др. Овде би требало навести и приватне уговоре за конзервацију животне средине и све тржишне услуге добијене од шума, које генерално доприносе повећању прихода власницима.

8. Доступност за рекреацију. Површина шума и шумског земљишта коју јавност може користити у рекреационе сврхе и интензивност употребе. Обрасци власништва и имовинска права утичу на приступање јавности шумама и шумском земљишту. Приступ шумама омогућује људима да искористе њихову рекреациону вредност која доприноси њиховом квалитету живота.

9. Културне и духовне вредности. Број локација у шуми које имају културне или духовне вредности. Шуме могу имати велику културну и духовну вредност за друштво и индивидуално, посебно због религијских, естетских и историјских разлога. Примери су археолошка места у шумама, гигантско или необично дрвеће, места дешавања историјских догађаја или обреда, места повезана са славним личностима...

• Укупна површина привредних шума у Србији износи око 1.700.000 ха, или око 80 %
• Tоком последње декаде дошло до повећања призводње сортимената из државних шума и то са 0,7 на 0,8 м³/hа
• У последње три године укупна дужина шумских путева повећана  је за око 40 %

Подиндикатор: Управљање

У Србији је 52,2% шума у приватном власништву, 39,8% у државном власништву, а 8% припада другим облицима власништва. Параметри квалитета шума разликују се у зависности од власништва. Иако државне шуме чине нешто мање од 40%, укупна дрвна запремина која се налази у њима износи 48,5% или 196 м³/hа, док је дрвна запремина у приватним шумама којих има преко 52% нешто испод 45% или 138 м³/ха.

Шумама у Србији, газдују јавна предузећа. Највећом површином државних шума газдују: „Србијашуме“, „Шуме Војводине“, „Борјак“- Врњачка бања и Национални паркови. ЈП „Србијашуме“  у свом саставу има 17 шумских газдинстава, а ЈП „Шуме Војводине“ 4.

Привредне шуме

Државне шуме које су додељене на коришћење шумским газдинствима и приватне шуме ван заштићених подручја пре свега посматрамо као привредне шуме. Укупна површина привредних шума у Србији износи око 1.700.000 ха, или око 80 % од укупне површине шума.

Привредне шуме са планском основом газдовања

За шуме и шумско земљиште у државној својини (преко 1.100.000 ха) које су додељене на коришћење јавним предузећима се сваких 10 година врши израда Посебних основа газдовања, на које сагласност даје Управа за шуме Министарсва пољопривреде, шумарства и водопривреде. Површина шума у Србији која је обухваћена планским докуметима газовања износи око 900.000 ха, што је око 45 % од укупне површине шума или 53 % од укупне површине привредних шума.

Подиндикатор: Потрошња и продаја

Уочава се да је током последње декаде дошло до повећања призводње сортимената из државних шума и то са 0,7 на близу 0,9 кубних метара по хектару шуме. У 2013. години тај однос је био 0.89 кубнa метра по хектару шуме, што је готово исто као и 2009. године.

Однос огревног и индустријског дрвета на глобалном нивоу износио је 51,2 : 48,8, док је у Европи тај однос 17,8 : 82,2. У Србији је однос огревног и индустријског дрвета у 52 : 48, са трендом повећања учешћа индустријског дрвета у односу на огревно дрво који је започео 2003.

Продати шумски сортиоменти укључују сво дрво изнесено из шума огуљене коре или не, обло или у облику цепаница или у неком другом облику и продато као шумски сортимент. Продати шумски сортименти су приход власника или корисника шума. Продаја шумских сортимената повећана је у 2013. години у односу на претходну годину, али није достигла ниво продаје из претходних година.

Процењује се да ће се потрошња главних дрвних производа (обловине, папира, дрвне грађе) порасти у наредних 30 година. Коришћење чврстог биогорива за добијање струје може бити и до три пута већа до 2030. од садашњег нивоа. Очекује се да ће потрошња  обловине до 2050 године порасти за 50 до 75%.

Подиндикатор: Шумски путеви

Још један од значајних индикатора стања шума су шумски путеви. Они указују на начин коришћења и управљања шумама. Што је већа дужина шумских путева одрживост експлоатације шума базирана на планском разређивању и рашчишћавању је већа. Уколико имамо мању густину шумских путева, значи да је експлоатација била по ободима шума и бележимо мање смањење површине под шумом.

Регистровано је повећање укупне дужине шумских путева од 2000. године за преко 300 %. У односу на 2009. годину укупна дужина је повећана за преко 50 %. Нагли пораст је најуочљивији код шумских путева са изграђеним коловозом, преко 12 пута, док је пораст дужине путева са тврдом подлогом за преко 80 %. Дужина путева без изграђеног коловоза је незнатно повећана. Током 2013. године дошло је до повећања дужине свих категорија шумских путева.

Meтодологија дефинисана критеријумима UNECE/FAO. Методологија дефинисана од стране Републичког завода за статистику.