2. Воде

Индикатор прати концентрације ортофосфата (PO4-P) и нитрата (NO3-N) у рекама, укупног фосфора (P) и нитрата (NO3-N) у језерима и акумулацијама и нитрата (NO3) у подземној води и обезбеђује оцену стања површинских и подземних вода у погледу концентрације нутријената. Користити се за приказивање актуелне просторне варијације нутријената и њихових дугорочних трендова.

На основу анализе резултата вишегодишњег мониторинга (2013-2022), концентрације ортофосфата (PO4-P) и нитрата (NO3-N) у рекама крећу се у оквиру граничних вредности прописаних за класу I и II, што одговара одличном и добром еколошком статусу.[1]

Постојеће базе података нису довољно поуздане за процену утицаја садашње и будуће експлоатације на промену квалитета и квантитета подземних вода у Србији. Генерално се може рећи да програм мониторинга према обиму и садржају не одговара садашњем стању угрожености квалитета подземних вода, пре свега од утицаја загађених речних токова, урбано-индустријских агломерација и утицаја агротехничких мера у пољопривредним реонима.

[1] Према Уредби о граничним вредностима загађујућих материја у површинским и подземним водама водама и седименту и роковима за њихово достизање , "Службени гласник РС", бр.50/12 (граничне вредности за класу III : нитрати = 6 mg N/l, ортофосфати = 0,2 mg P/l, Прилог 1, Табела 1).

Анализа нитрата је урађена на 48 мерних места на којима, у периоду 2013-2022. године, постоји континуитет у узорковању. Безначајан тренд медијана нитрата одређен је на сливу Дунава, Саве и на целој територији Републике Србије, док је на сливу Мораве одређен растући (неповољан) тренд. Добро је што се вредности медијана крећу се у интервалу од 0,54 - 1,37 (mg/l) што одговара одличном и добром еколошком статусу. Анализа ортофосфата је урађена на 48 мерних места на којима, у периоду 2013-2022. године, постоји континуитет у узорковању. Безначајан тренд медијана нитрата одређен је на сливу Дунава, Саве и на целој територији Републике Србије, док је на сливу Мораве одређен растући (неповољан) тренд. Вредности медијана ортофосфата крећу се у интервалу од 0,025 до 0,89 (mg/l) што одговара добром еколошком статусу (Графикон 2).

Квалитет речне воде у Републици Србији, у погледу нитрата, припада одличном еколошком статусу на 92% мерних места. Неповољан (растући) тренд нитрата одређен је на 29% (четрнаест) мерних места: Брза Паланка (Дунав), Багрдан  (Велика Морава), Гугаљски Мост и Краљево (Западна Морава), Батраге, Рашка и Краљево (Ибар), Бујановац (Биначка Морава), Ристовац и Мојсиње (Јужна Морава), Димитровград (Нишава), Трнски Одоровци (Јерма), Мртвине (Габерска река) и Мислођин (Колубара). Добро је што су средње вредности нитрата на овим мерним местима ниске и у границама су одличног еколошког статуса. Квалитет речне воде у Републици Србији, у погледу ортофосфата, не припада добром еколошком статусу на 17% (осам) мерних места. Најгоре стање је на мерним местима у АП Војводини: Бачки Брег (Плазовић) са безначајним трендом и просечном десетогодишњом концентрацијом од 0,532 (mg/l), Хетин (Стари Бегеј) 0,365 (mg/l) са безначајним трендом и Ново Милошево (Кикиндски канал) 0,253 (mg/l) такође са безначајним трендом у посматраном периоду (Графикон 1).

Анализа нитрата подземних вода је урађена на 34 мерна места на којима, у периоду 2013-2022. године, постоји континуитет у узорковању. На целој територији Републике Србије и на сливу Мораве одређен је неповољан (растући) тренд, док је на сливним подручјима Саве и Дунава забележен је безначајан тренд нитрата што значи да нема битних промена квалитета. Просечна десетогодишња концентрација већа од 50 (mg/l) одређена је само на мерном месту Главна станица Лесковац (3NPL-2) (54.5 mg/l) у сливу Мораве у периоду 2013-2022. године. Релативно висока просечна десетогодишња концентрација већа од 25 (mg/l) одређена је на мерним местима Нови Сад (РШ-1/1) (30,3 mg/l) и Зрењанин (ЗР-1/Д) (28,1 mg/l) у сливу Дунава, Лозовик-Влашки До (29,6 mg/l) и Обреж-Ратаре (31 mg/l) у сливу Мораве и Звиздар у сливу Саве (44,4 mg/l) (Графикон 3).

Анализом узорака подземне воде из приобаља великих река, где су антропогени утицаји из урбаних и руралних агломерација најизраженији, може се закључити да садржај нитрата (NO3) у 2022. години није прекорачен у односу на максимално допуштену концентрацију од 50 mg/l ни на једном мерном месту. Расподела учесталости нитрата у 2022. је боља него у периоду 2014-2021. године (Графикон 4). С обзиром да пољопривреда представља један од основних извора загађења вода нутријентима, даља истраживања у нашој земљи је потребно усмерити на процену дифузног загађења у оквиру планова за управљање сливовима.

[1] Гранична вредност изражена као концентрација загађујуће материје за нитрате која не сме бити прекорачена у циљу заштите здравља људи износи 50.0 mg/l NO3 (Уредба о граничним вредностима загађујућих материја у површинским и подземним водама водама и седименту и роковима за њихово достизање , "Службени гласник РС", бр.50/12).

Индикатор се израчунава као медијана средњих годишњих вредности концентрације ортофосфата (PO4-P) и нитрата (NO3-N) у рекама, укупног фосфора (P) и нитрата (NO3-N) у језерима и акумулацијама и нитрата (NO3) у подземној води. Из вишегодишњих низова медијана, Mann – Kendall тестом и непараметријском Sen’S методом, одређује се постојање и оцена интензитета тренда.